БЕЗДАН: Затворен је ових дана ИПА пројекат „Комплексно унапређење водопривреде подручја канала Баја-Бездан” којим је било обухваћено подручје канала Баја-Бездан (мађарски и српски део канала), канал Врбас-Бездан са српске стране и бране у Бездану и Шебешфоку. Са мађарске стране Бајски канал је очишћен у дужини од 35 километара, док је на српском делу канала у функцију стављена преводница и устава Шебешфок која Бајски канал повезује са Великим Бачким Каналом.
Прекогранични пројекат вредан 8,7 милиона евра, финансиран је из европских фондова са 85 одсто, а преостало, кад је реч о улагањима са српске стране, обезбедиле су „Воде Војводине” уз подршку Покрајинске владе.
Један од већих захвата у оквиру овог пројекта била је реконструкција старе преводнице Бездан, која ће после три деценије поново пропуштати бродове. Реч је о најстаријој преводници на Дунаву, изграђеној средином 19. века, када је први пут у Европи примењено подводно бетонирање.
Извођач радова је био конзорцијум око предузећа „Гоша монтажа“ у сарадњи са пројектним партнерима Дирекцијом за водопривреду Доњег Подунавља, ЈВП „Воде Војводине” и Фондом Европски послови АПВ.
Директор „Вода Војводине” Славко Врнyић изјавио је да је ово један од најзначајнијих пројеката на бачком делу хидросистема, да је то практично круна трогодишњег рада и да су уложена значајна финансијска средства како би се вратила примарна функција двема преводницама. Додао је и да је интеграција ових преводница био приоритетни бенефит пројекта.
- Њиховом интеграцијом у унутрашњу мрежу пловних канала и путева ми ћемо фактички урадити оно што је наша основна ствар и коју смо се обавезали потписивањем повеље о приступању Европској унији, а то је уклањање сметњи и уских места у нашем хидросистему. Основни циљ реконструкције и санације ових преводница јесте повећање нивоа заштите од поплава, омогућени су услови за прелазак бродова из Дунава у канал Баја-Бездан, као и пуна оперативна функција канала - навео је Врнyић.
Ово ће имати и позитиван утицај на економију и туризам,
нарочито наутички. Оба водопривредна објекта су евидентирана као непокретност под претходном заштитом, те су санација и реконструкција изведени по принципу очувања првобитног изгледа.
- Очекујемо да ће се интензивирати саобраћај укључивањем пловила до 500 тона, да ће економија и потенцијал који постоји на овом подручју бити инкорпориран и шире - изјавио је Славко Врнyић.
Помоћник генералног директора „Вода Војводине” задужен за хидро систем Дунав-Тиса-Дунав Стеван Илинчић, указао је да поново излазимо на Дунав са канала ДТД, што је била основна функција канала, да повеже Тису и Дунав, а годинама је била ограничена.
Пројекат у чијој је реализацији учестовао и Покрајински Фонд Европски послови поред привредног значаја има и безбедносни, јер су извршени радови обезбедили функционисање хидросистема у време високих водостаја и одбране од поплава.
М. Мћ
