Трговина у Бачкој Паланци има богат историјат

Од времена када су људи трговали путем трампе, па до данашње трговине путем интернета, гледано на време које је протекло од почетка људске цивилазације до данас историјски и није прошло пуно времена.
д
Фото: Dnevnik.rs

У старим књигама забележено је да је 1882. године у Бачкој Паланци основано Удружење трговаца и индустријалаца „Касина”. Констатовано је да је тада трговину поспешило пристајање бродова и шлепова који су Дунавом превозили пољопривредне и друге производе.              

Како је света трговци су увек желели што већу зараду, а ако може и што бржу. Констатовано је да је то посебно овде било изражену у времену између Великог и Другог светског рата, а роба се давала на вересију уз интерес од 20 до 40 одсто. Није чудо што је регистровано да је 1934. године у вароши и селима регистровано 482 трговачке радње. После 1945. године, па до 80-тих прошлог века трговина је била под друштвеном контролом. Постепено, на пример, 1985. године било је пет приватних трговина, 1990. године 190, 1993. године 208, средином 1996. године 356 приватних радњи, а на самом крају прошлог века 600!!!             

Искусни трговци кажу овде да се ова делатност грубо може поделити на период до и од транзиције. У времену кризе, хиперинфлације, пропадала су друштвена трговинска предузећа. Међу ретким која су опстала је овдашње Трговинско предузеће „Подунавље”. Испоставило се да је његова приватизација једна од најуспешнији код средњих компанија у Бачкој Паланци, али и шире. Данас је то велика компанија са око 1.000 запослених, а послује на просторима сколо целе Србије.

Само се старији сећају старих бакалница чији је патос био премазан прерађеним машинским уљем, а трговци и пословође били као комшије. „Подунавље” је до пре три деценије било апсолутно доминатни трговац у овој вароши.  Пословође тих продавница важили су за озбиљне фаце у граду, добро се живело од трговине.

Сећају се људи, између осталих, пословођа као што су Зоран Ристић, Здравко Вишекруна Шерија, Јован Пешић Супа...Они су радили у „Подунављу”, а Илија Шарац деценијама је у продавници „Центротекстила” у Узаној улици продавао ципеле, односно обувао и изувео Паланчанке и Паланчане у тада најмодернију обућу. Запамћен је и Живојин Куљанчич, легендарни пословођа мале, али некада чувене продавнице текстила „Твид” која је радила у саставу новосадске „Звезде”. Живојин, а и старо и младо овде га је знало као Жицу, био је најпопуларнији трговац. Продавао је, поред осталог, кулске штофове, а то није чудо, јер је био рођени Куљанин. Био је велики партизановац, својвремено одличан одбојкаш и играо за „Маглић„ када се овај клуб такмичио у Првој лиги велике Југославије. Био је и високи функционер у одбојкашким форумима, па и предсеник ОС Војводине.

После Жице, а упокоји се пре више од деценије, остало је много анегдота, али и она његова чувена прича о трговини између Куљана и Врбашана. По њему купци из Врбаса долазили су у Кулу и куповали пачија јаја. Када би се пачићи излегли и кренули у канал враћали су се водом кући у Кулу. Тако је причао Живојин.           

Данас у самом центру, односно поред главне градске раскрснице налази се лепо здање некадашње робне куће некадашњег новосадског „Стотекса”. И данас је то приватизовани продајни простор - све за долар, али јаче од ове приче је о она о некада чувеном ресторану „Земљотрес” који је некада становао на овој адреси. Наиме, многим кафанским људим пре пола века било је жао када је срушен чувени бирцуз, али су видели да ново здање робне куће завређује да буде овде. Дуго је, у времену транзиције, ово здање било затворено, око 200 друштвених трговаца остало без посла, а онда је неко купио, оспособио, део простора издао, а у једном делу је „Све за долар”. Трговина је данас и овде модернија него некада, али као да је изгубила душу. Некада је у трговини било обавезно - добар дан, изволите, хвала лепо, дођите нам опет, како фамилија, жена, деца... Старији се чуде новим техничким достигнућима, али су много пажљивији од млађих купаца, јер је искусне муштерије много теже преварити, а трговци то понекад покушају. Још се преричава стари трик са метлом или флашом вињака... који су стално стајали поред касе. Када муштерија пуно пазари деси се да касир откуца и метлу или вињак, а када се муштерија врати и рекламира рачун следи извињење уз објашњење - мислили смо да су метла и вињак ваши. Све по систему ако прође, а данас је шарена лажа већина акција и снижења, па прича о данашњој трговини и није тако интересантна као она из некадашње бакалнице.

Милош Суџум

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести