Иако је локалитет деценијама детаљно истраживан археолози и даље долазе до нових, необичних сазнања. Тако су прошле године откривена два мозаика, из резличитих периода, који су лепљени један преко другог. Конзерваторка Емилија Боровац, која је ангажована на рестаурацији мозаика из четвртог века, а који се састоји из осам фрагмената, појаснила је да је прелепљивање рађено из једноставног разлога - новом цару се није свиђао дезен и одлучио је да га прекрије шаром по свом укусу, као што и ми, у модрено доба, знамо да приликом замене подних плочица лепимо једне преко других.
- У наредном периоду мој задатк ће бити да делове мозаика саставим у једну целину и да покушам да реконструшем како је он изгледао пре 17 векова - казала је Емилија Боровац. - Сваки мозаик је углавном геометријског облика и садржи четири боје: црвену, жуту, црну и белу. Приликом рестаурације прво се чисти наличје фрагмента на ком се налази малтер и који је био у земљи, а након тога се коцке спајају савременим материјалима. Колико ће времена конзерватор потрошити за поновно склапање зависи од величине и степена очуваности фрагмената. Тако на пример, за мозаик просечне величине и који је у добром стању потребно је око два месеца рада.
Царска палата је мањи део великог грађевинског комплекса који је био део Сирмијума, некада раскошног и моћног римског града, који се најраније помиње још у 2. веку, за време Марка Аурелија. Како је објаснила историчарка уметности Татјана Јесретић локалитет је откривен средином прошлог века, приликом припреме терена за изградњу стамбене зграде, иако се из историјских извора знало да је на том месту постојао град. Тако је Царска палата постала такозвани нулти локалитет одакле је почело систематско археолошко истраживљање Сирмијума.
- На археолошком локалитету Царска палата приказан је само део унутрашњег дворишта палате за коју се сматра да је имала две намене, за боравак царске породице и за боравак грађана - појаснила је Татјана Јесретић. - Крајем 3. и током прве половине 4. века она је била седиште римских императора одакле се управљало четвртином римског царства, пошто је Сирмијум био престоница провинције Доња Панонија и био је сврставан међу најзначјаније градове тог времена. Пресудне аргументе да се објекат идентификује као царска палата дало је откриће римског циркуса, односно хиподрома, који се данас налази испод Сремске Митровице, а који је био дуг 450 метара.
Скоро пола века локалитет је био отворен и изложен атмосферским утицајима, али је 2009. године изграђена заштитна зграда, која је омогућила да посетиоци локалитет доживе као врсту музеолошког експоната. Очекује се да у наредним годинама стручњаци наставе рад на додатној рестаурацији и конзервацији и бољој презентацији открића.
С. Ковач
Пројекат „Културно и уметничко стваралаштво” реализује „Дневник Војводина прес”, а суфинансира Град Сремска Митровица. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
