Танацков је представљајући резултате Стратегије одрживог развоја од 2014. до 2020. године указао да су у том периоду развоја била дефинисана четири приоритета, 12 стратешких циљева, 33 програма, 184 пројекта и 29 макроиндикатора, а да је у време стварања те Стратегије, незапосленост је била дупло већа у односу на 2020. годину.
Као веома значајан економски тренутак, наведено је и отварање граничног прелаза Наково-Лунга између Србије и Румуније, који је показао своју оправданост.
- Свима нама циљ је да Кикинду учинимо бољим и атрактивнијим местом за живот. Настојимо да привучемо нове инвеститоре, али и да задржимо постојеће, са посебним нагласком да у родни град вратимо младе генерације који одлазе на школовање. То можемо само уколико град има перспективу на којој сви морамо да радимо - рекао је Танацков.
Он је додао да ће се за израду Плана развоја до 2027. године, уместо четири, формирати шест радних група, за економски развој, пољопривреду и село, потом за спорт, омладину и социјалну заштиту, а ту ће бити још радна група за образовање, културу, невладин сектор, медије и националне мањине., те да ће се посебна радна група бавити заштитом животне средине, као и развојем инфраструктуре и комуналне делатности.
Анализа досадашње Стратегије одрживог развоја показала је да је реализовано 61 одсто укупне вредности предвиђене тим документом.
- Реализована су 63 пројекта предвиђена овим документом, што је добар проценат, али је реализован и велики број пројеката који се нису нашли у акционом плану, а који су од изузетног друштвено економског значаја за град Кикинду. То говори у прилог томе да су локални актери били изузетно агилни у прилагођавању насталим променама и коришћењу извора средстава која нису доступна када је Стратегија усвајана - рекао је Бранислав Милосав из зрењанинског Регионалног центра за друштвено економски развој.
Резултати, закључци и препоруке настали током ове анализе, одлична су основа за израду будућег Плана развоја града за период 2021-2027.
- Посебно бих похвалио ангажман људи из локалне самоуправе јер су у током реализације пројекта успели да анимирају и приватни сектор. То је нешто што и у будућности треба да прихватимо, да не може све сама локална самоуправа да изнесе него да морају да се нађу и партнери из приватног сектора, да директно уложе у локалну заједницу - каже професор др Роберт Молнар.
Молнар је истакао да су између осталих, директно у локалну заједници улагали „Мецафор“, „Ле Белиер“ и „Тиса аутомотив“ и њихов удео је 18,1 одсто. Према његовим речима, куориозитет за реализацију Стратегије јесте да се у међувремену променило окружење, поготово донаторско, а и привредни амбијент, не само у локалу него и читавој држави, што је Град Кикинда препознао и урадио акциони план инвестиција за период 2020-2022.
- Онда се радило на балансирању пројеката измеђ пројеката акционог плана Стретегије урађене 2014. и реализације пројеката предвиђених планом инвестиција - напоменуо је Молнар.
Текст и фото: М. Митровић