Сматрају да су они следећи на реду у новобечејској општини, после дворца Хертеленди у Бочару, који ће бити реконструисан већ до идуће јесени. Недавно су, наиме, за обнову дворца Карачоњи и коришћење термалних вода за изградњу бање, интересовање показали инвеститори из Мађарске.
С изградњом индустријске зоне, доста људи се упослило, а сада им веле, фали једна бања.
- У зони ради фабрика уља, али се гради и нова фабрика и имамо још једну ван зоне - каже становник Новог Милошева и додаје да нема довољно радника у њиховом месту, па долазе на посао и из околних села аутобусима.
Ново Милошево броји око 6.000 становника, али и из овог места одлазе људи, те је термин „празне куће” и овде присутан. Велика потенцијална атракција овог насеља, дворац Карачоњи стоји празан већ десетак година, а пре тога је потпуно неадекватно коришћен за потребе хемијске индустрије „Хином”.
Колико вреди свако улагање у очување баштине, Новомилошевчани и посетиоци села виде по објекту преко пута дворца. Реч је о такозваном Житном магацину, који је некада припадао дворцу, а потпуно је реновиран. Радови су трајали од 2010. године до прошле године, по пројекту зрењанинског Завода за заштиту споменика културе. Оронули објекат сада је не само украс села, већ простор за културна и друштвена дешавања. Наши саговорници истичу да ни водовод, ни канализација нису проблем овог насеља, већ управо дворац.
Некадашљи секретар месне заједнице Ново Милошево Саша Војновић каже да су грађани увели месни самодопринос, јер они најбољи знају у шта у њиховом селу треба да се улаже, и додаје да уколико би дворац постао бања или спа центар, променила би се филозофија целог села. Према његовим речима, тада становници не би само држали краве и бавили се пољопривредом, већ би и туризам процветао, долазили би људи из далека, а село би заживело, јер би било и финансијски стабилније.
Дворац носи назив по Лајошу Карачоњију који га је изградио између 1842. и 1846. године као резиденцијални објекат у пространом парку са пратећим објектима - коњушница, штале, магацини, одељења за послугу итд. У више наврата, у време драматичних историјских промена у 20. веку, дворац је похаран, па обнављан.
После Другог светског рата, у дворцу се налазио дом за незбринуту децу, поправни дом и основна школа, да би му последња функција био погон хемијске индустрије. Објекат је поправљан и преправљен изнутра за потребе фабрике. Међутим, ни тада није адекватно реновиран, и данас је у изузетно лошем стању. Конзерваторских радова било је 1980, 1985. и 1991. године. Данас грандиозни дворац, који се води као споменик културе од великог значаја, стоји напуштен и неискоришћен, јер како се процењује, за његову реконструкцију биле би потребне на десетине милиона евра.
М. Стакић
