У Суботици представљена књига др Угљеше Белића

СУБОТИЦА: У Градској библиотеци Суботице одржана је промоција књиге др Угљеша Белића „Родна димензија енциклопедијског текста: идеологизација и интеркултуралност“.
r
Фото: S. Iršević

Аутор књиге даје критички преглед развоја енциклопедијских пројеката у Југославији и Србији у дужем временском периоду (1925−2014) да покаже елементе променљивости овог научног жанра и укаже на идеолошку константу – (не)довољно присуство одредница о доприносима жена. На промоцији су, поред аутора,  говорили др Маргарета Башарагин, др Милош Панков, коментатор и проф. др Светлана Томин, менторка.

Белић је анализирао два узорка емпиријских података: један чине одреднице у досадашњим енциклопедијама, а други чине нових 106 одредница о женама заслужним за развој друштва у Југославији и Србији. Резултати анализе су од користи за рад на енциклопедијама на српском језику, лексиколозима и посебно онима који се баве културним сличностима и разликама у дискриминацији жена. Према резултатима истраживања многе знамените жене изостављене су из енциклопедија или су њихови доприноси умањени и маргинализовани.

Жене су представљене само у одређеним областима и преко родбинских веза, јер жена припада оцу, мужу брату, приметио је Милош Панков:

- Жене су у веома малом броју присутне као ауторке енциклопедијских одредница, веома ретко учествују у раду главне редакције и уређивачког одбора. Области деловања су превасходно уметност и образовање, што потврђује широко распрострањени наратив да женске особе стереотипно служе за забаву и бригу о деци и младима. Треба истаћи да Белић у протоку времена, нарочито у „Енциклопедији Војводине“, констатује благи помак у правцу уважавања женског стваралаштва. Аутор је представио и знамените жене кроз област деловања - рекао је др Милош Панков.

Угљеша Белић се осврнуо на примере списатељице Еустахије Арсић и Јованке Броз. У енциклопедији је наведено прво у којим су родбинским везама биле поменуте жене, а не њихова достигнућа.

- У постојећим енциклопедијама уобличење текста је родно дискриминаторно, одабир података о овим личностима мањкав и све текстове потписују мушке особе. Употреба родно осетљивог језика изостаје а њена идентификација се недопустиво везује за патријархалну представу. У томе предњачи одређивање знамените женске особе као супруге и инсистирање на опису брачног стања - рекао је др Угљеша Белић.

Књига говори о томе да енциклопедијске текстове сачињавају мушкарци изузетне академске моћи који директно утичу на продукцију знања нашег друштва и формирање укупне друштвене свести у ком веома мало простора остаје за знамените жене.

- Књига нам поручује да је уважавање знаменитих особа које су живеле и деловале на нашем простору могуће остварити тек када се идеолошки обојени текст искључи из енциклопедија. То је могуће остварити поштовањем принципа интеркултуралности и ослобођењем од стереотипа – рекла је Маргарета Башарагин.

На промоцији је било речи и о знаменитим Суботичанкама и покренуто је питање критеријума знаменитости. Књига је објављена у едицији Фондације академика Богумила Храбака за публиковање докторских дисертација као 18. књига у едицији.

Текст и фото: С. Иршевић

EUR/RSD 117.5133
Најновије вести