Већ годинама Медљанци из свих крајева, а највише из Војводине, састају се током јуна у неком од места где их има у значајном броју. Ове године у Тителу је одржан 18. сусрет у организацији Удружења Медљанаца „Димитор”. Удружење је основано 2002. године у Новом Саду, а Тител је једна од подружница.
Ове године је учествовало девет екипа, из Медне, Титела, Српске Црње, Црвенке, Ветерника, Жабља, Клисе, Темерина... Било је гостију из Панчева, Београда и других места. Већ се зна да је за следећу годину домаћин Клиса.
Док су једни знојавог лица покушавали да баце камена са рамена што даље, скоче из места у даљ боље од противника, протуре фудбалску лопту противнику „кроз ноге” и постигну гол о којем ће се причати до следећег сусрета, или дају све од себе да би као члан екипе свога места надмудрили тешкаше из супарничке екипе у надвлачењу конопца, други су обилним подмазивањем грла љутом ракијом или млаким пивом, покушавали да извуку што лепше или бар што гласније тонове песама из њихове постојбине. Бодрење је било гласно као што то умеју људи из тих крајева, али је зато и дружење било максимално спонтано и искрено.
На крају спортског дана сумирани су резултати. У бацању камена с рамена победио је Горан Пргоњић из Темерина (14,19 м), други је Зоран Драгољевић из Жабља (13,68 м), а треће место заузео је Момчило Петковић из Темерина (13,07м). Драженко Савановић из Жабља заузео је прво место у скоку у даљ из места, са резултатом 2,59 метара, други је Лука Лекин из Српске Црње (2,58 м), а трећи је Предраг Гушић из Жабља (2,53). Међу девет екипа у малом фудбалу победила је екипа из Црвенке, друга је екипа Жабља, а треће место припало је екипи из Темерина.
Тешкаши који су се такмичили у надвлачењу конопца заузели су следеће позиције: прва је екипа Темерина, друга је екипа из Медне, а трећи су момци са новосадске Клисе. Свеукупни победник је екипа из Жабља, други је Темерин, а трећа је екипа из Црвенке. Екипа из Жабља добитник је великог прелазног пехара.
Медљанци су становници места Медна смештеног на планини Димитор у Републици Српској. Планина Димитор налази се између горњег тока реке Сане и Подрашког поља. Дугачка је око 13 километара, а њен највиши врх је Димитор (1.474 метара). Према подацима који се могу наћи на интернету, планина Димитор је кречњачка планина која оскудева изворним водама, а потоци који извиру на планини, припадају сливу Сане. Место Медна припада општини Мркоњић Град. Само насеље смештено је на надморској висини од око 790 метара. О пореклу имена Медна постоје разне теорије. Једна каже да је име настало од појма мед, а друга да су му Турци дали име Медина, што на арапском значи утврђени град, јер се недалеко села налази тврђава Призренац. Ово објашњење о појму Медљанац не би било потпуно а да не кажемо да Медљанаца заправо најмање има у Медни. Процењено је да данас на подручју АП Војводине живи око 3.000 Медљанаца, док их у самој Медни има око 150, углавном старијих мештана. Сваке године велики број Медљанаца и њихових потомака одлази у место своје постојбине, на сеоску славу Мала Госпојина.
Из разговора са Васкрсијем Лисицом, Медљанином из Титела који је главни у овогодишњој организацији Сусрета, сазнали смо доста занимљивости. Он тврди да је пре Другог светског рата у Медни живело око 4.500 људи. Каже да су Лисице живели на највишим деловима Димитора и до 900 метара надморске висине, а остали у нешто нижим пределима. Куће су разбацане по планини без неког посебног реда, како то већ дозвољава конфигурација терена. Расељавање је трајало доста дуго, а печат на све ударио је овај последњи рат деведесетих година. На овим сусретима у организацији Удружења Медљанаца, осим дружења, људи се такмиче и обнављају сећање на старе сеоске игре које су практиковали негдашњи Медљанци, да се не заборави традиција и дух завичаја. Од више старих спортова организатори сусрета задржали су бацање камена с рамена, скок из места, надвлачење конопца и мали фудбал као део новије традиције. Песме завичаја не улазе у такмичарски део, оне иду спонтано уз ракију и пиво.
Да су Медљанци расути по свету, пример је и протојереј Предраг Азап који је на служби у граду Илоку у суседној Хрватској. Одрастао је у Тењу, где му и данас живе родитељи, као и бројна заједница Медљана. Он је, како каже, дошао да види свој народ, српску браћу. За Удружење „Димитор” каже да успешно организује све активности Медљана. А са своје троје деце отићи ће у Медну да посете родно место својих предака.
Стево Диклић
