- Људи, први пут сам у Новом Бечеју и дивно се проводим. Не говорим то зато што сам победио у кулинарском такмичењу, већ зато што је заиста пријатно. Велика конкуренција, још више кибицера, мешање варјачом уз тамбурашку музику, амбијент између предивног кеја и прелепе реке Тисе је за памћење. Боже здравља и ето ме идуће године поново. Ако ме не позову, сам ћу доћи с друштвом из Новог Сада, које ме је и ове године позвало и не жалим што сам прихватио позив, било је прво што нам је рекао овогодишњи победник Великогоспојинског котлића Звонко Барић.
Није ово искусном кулинару први пут да је прешао Дунав, те кувао на такмичењима по Војводини. Његову рибљу чорбу пробали су у Апатину, Бачком Моноштору, Сомбору и, ево, у Новом Бечеју.
-Лане сам био други, а ове године први у Апатину. Иза мене је 35 година кулинарског рада. Учио сам од комшија, а то је, готово цело село, јер Нарда броји између 400 и 500 житеља. Почео сам да кувам на фештама месног ватрогасног друштва, фудбалског клуба, а такмичарски пре 24 године. Био сам вицешампион Хрватске 1999, а наредне сам постао првак. Поновио сам успех 2013. године. Нема тајни у кувању. Донео сам шарана од две и по килограма, паприку из Бездана од господина Киша, убацио црни лук и зачине, малу штукицу да појача укус рибе и то је то. А да, приметио сам да овде људи динстају лук, а да би се то радило потребна је масноћа, која није пожељна за рибу. Еро, тако припремамо рибљу чорбу мој пријатељ Момчило Ћурковић из Кнежевих винограда и ја, а овде смо имали помоћ и Кристине из Новог Сада, с приметним задовољство говорио је за Дневник Звонко Барић.
Част домаћина одбранио је Силард Магда из Новог Бечеја, који је освојио друго место и амбалажу после свега однео на бициклу који је добио као награду. Душан Лукин из Кикинде се носио мишљу да полако прекида с кувањем и на неким такмичењима се појављује као судија, али сад ће морати то да пролонгира, јер је освојио трећу награду и организатор му је даровао котлић, који ће морати да се испроба још овог лета. Кад смо код награда, ваља истаћи да је у конкуренцији медија победила чорба кикиндског портала Градски.
- Имали смо захтеван посао. Стигло је 77 такмичарских узорака и три у конкуренцији медија. Било је, што би реко Лала, свакојаких чорби, као на сваком такмичењу, али тридесетак које смо издвојили кували су прави мајстори, што је потврда да Великогоспојински котлић одржава квалитет. Једна се издвојила тиме што се свима из прве допала, нагласио је председник кулинарског жирија Ђока Вареника, а сложила су се преостала тројица чланова, лањски победник Оскар Ереш из Новог Бечеја, Никола Савић из Новог Сада и Лајош Рац из Мађарске.
Поред крчкања у такмичарским котлићима, ширио се опојни мирис роштиља, пекла риба у тањирачи, окретали прасићи на ражњу, па је разумљво што нико није остао гладан, а богами ни жедан. Паметни су жеђ утолили пићем из сопствене режије, а они други су плаћали точено пиво у пластчним чашама и сокове 200 динара.
И док су се кувари, њихови асистенти и кибицери знојали поред ватре, није лако било ни тамбурашима на бини. Укупно је учешће у такмичењу „дрвених банди“ узело осам оркестара. Епитет победника и чек на 60.000 динара припао је новосадском оркестру „Опус“, њихови суграђани, „Аурелиус“, освојили су друго место и 20.000, а лањски победници, „Равница“ из Суботице, били су трећи и инкасирали су 10.000 динара.
На крају ваља приметити да је Великогоспојински котлић и даље „на цени“ код врсних мајстора, јер су се на писти нашли „отац и син“ Пинчер из Бегеча, Раша Јанковић и комшија му из Каћа, адвокат Мића Миливојевић и Саша Цвикић из Шајкаша, неколико чланова кикиндског Удружења „Банатски кулинари“ предвођени Душаном Лукиним, па победник Звонко Барић из Славоније и да не ређамо даље... Међутим, масовност је опала, можда и зато што је то ретка манифестација за који се плаћа позамашна котизација, а не добије се риба, већ свако треба да се излаже додатном трошку. Онда не треба да чуди што има и оних који се пријаве и добију своје место на платоу, али не кувају рибљу чорбу, већ окрену прасе на ражњу или пеку роштиљ, зависно шта друштво више воли. Управо због тога се виде празна места на такмичарској писти и долази до различитог броја организатора и стварних учесника. Али, дима не мањка, јер се он једнако подиже из ватре испод котлића, као и оног крај ражња или у роштиљу.
Текст и фото: Властимир Јанков
Пројекат „јавни интерес у Новом Бечеју“ реализује ДВП продукција, а суфинансира општина Нови Бечеј. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
