Заступник удружења Нинослав Здравковић каже да су од цркве одмах добили дозволе и благослов владика, а да је административни део пресељења остатака чувене песникиње, потрајао годину дана.
- Нисмо имали помоћ институција, а иницијативу смо покренули јер смо сматрали да је Милици место у Врднику - каже Здравковић и додаје да је било и личних мотива.
Још од дечачких дана, Нинослав је велики поштовалац Његоша. Читајући чувену љубавну песму „Ноћ скупља вијека”, питао се коме је посвећена, да би касније сазнао да је реч о Милици. Судбина је удесила да се Здравковић досели у Врдник, и то две куће од оне у којој је некада живела чувена песникиња.
- Сва њена поезија и живот припада Врднику и она нема никакве везе са Пожаревцем у коме је сахрањена, нити се водило рачуна о гробу. Читавих 140 година након њене смрти, она се враћа на своје место, где и припада и где је провела цео свој живот- каже Здравковић и подсећа да је Милица Стојадиновић сахрањена у Пожаревцу на инсистирање њеног братанца, пошто су је пред смрт оставили без ичега, и куће и земље.
Здравковић напомиње да ће сандук са остацима стићи у четвртак у Врдник, где ће га дочекати владика сремски Василије, а да ће свечаност поводом враћања остатака Врдничке виле, како су је звали савременици, бити одржана средином децембра.
Милица Стојадиновић, прва српска песникиња новог доба, умрла је 1878. године у Савамали, а сахрањена је о трошку града Београда, код цркве Светог Марка. По жељи породице, 27 година касније посмртни остаци пренети су у породичну гробницу у Пожаревац. Милица је свирала гитару, била је ратни репортер, изузетно образована у односу на друге жене свог времена. Рођена је у Буковцу 1828. године, а отац јој је био свештеник у Врднику. Имала је наклоност српске интелектуалне елите свог времена. Волели су је и величали Вук Караyић, Љубомир Ненадовић, Његош, Кнез Михаило, Јован Суботић... Опевала је јунаке 1848. и лично, обучена у три народне боје, с гитаром у руци ишла да соколи народ и српске борце. Живела је на селу, као протина кћи поучавала девојке, обилазила болесне, слала писма уместо неписмених…
Удружење грађана „Шарене таљиге” пре две године је подигло и Споменик рударима поред зграде Касине, за шта су добили новац од Покрајинског секретеријата за културу и јавно информисање. Овога пута нису имали помоћ, али им је због урађеног посла, пуно срце.
- Ово нам је други велики пројекат, на шта смо изузетно поносни. Осим тога, бавимо се промовисањем Фрушке горе, туристичким и културним дешавањима, али имамо и конак у ком могу да одседну сви који желе да доживе лепоте Фрушке горе, којих је пуно- напомиње Здравковић.
Маша Стакић
Пројекат „Ириг данас” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
