„Претпоследњег дана истраживања пронашли смо лобању у гробу на којој је била трака, претпоставља се од коже, јер су током истраживања проналажене украсне траке од коже, свиле и конопље“, каже археолог и руководилац Градског музеја у Врбасу Весна Гргуровић.
„Трака је била са металним апликацијама и мноштвом перлица различитих облика и боја. Радове смо наставили проширивањем постојеће сонде до габарита површине 50 квадрата, пет пута десет метара и тако наставили са радовима на површини припрате цркве, који трају још од 80-их година прошлог века.“
Ово је четврта сезона како се ради на локалитету, где има и старијих налаза, али се археолози слажу да будућа истраживања треба усмерити на средњевековно насеље уз откривену цркву. Јер, црква није била изолована, зна се положај насеља и његова организација.
Црква налик на српске тог времена
Ова црква из 13. века, потврђује др Ненад Радичевић, другачија је у односу на све остале у Војводини. У основи има триконхални план који није карактеристика простора тадашње јужне Угарске, којој је припадало ово место, већ је карактеристика простора средњовековне Србије. Зато је она посебно занимљива и може бити фантастично сведочанство о односима тог времена, без обзира како су стајале границе у том тренутку.
Прошлогодишњи радови, подсећа Весна Гргуровић, били су усмерени на простор бочно уз цркву, са њене северне стране, да би се проверило да ли се можда налазио старији релгијски објекат. И заиста, у основи деветог слоја указали су се обриси темеља објекта, али је прерано говорити о његовој намени. Према положају могло би се радити и о делу одбрамбеног система који је окруживао утврђени простор.
Истраживање је рађено у сарадњи са Музејом Војводине и Филозофским факултетом у Београду, а новац у симболичном износу од 100.000 динара обезбедили су Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и Општина Врбас 200.000 динара.
„Наставићемо и даље са ископавањима у нади да ће бити више новца. Захвални смо локалниој самоуправи што је и ове године подржала пројекат. Требало би више радити на промовисању самог локалитета и његових вредности, не само археолошких односно културно - историјских већ и туристичких, јер је реч о туристичком потенцијалу не само локалног карактера већ и регионалног. Зато ћемо покушати да од европских фондова на конкурсима тражимо новац за делимичну реконструкцију цркве пронађене током истрживања за коју се установило да припада 13. веку. Имамо урађен архитектонски пројекат и 3Д модел. Пројекат подразмева да се метар у висину у темељима подигне зид и околина уреди да би се објекат препознао и постао туристичка дестинација Врбаса“, каже археолог Весна Гргуровић. Доцент Одељења археологије београдског Филозофског факултета др Ненад Радичевић, који је учестовао у недавно завршеном истраживању, подсећа да су археолози у позицији да све оно што откопају, документују и затрпају, и да им се после само верује на реч.
“Треба размишљати о пројекту конзервације и презентације, како би неко ко дође у посету Врбасу могао да обиђе локалитет и види нешто на њему“, казао је Радичевић.
„Црква би могла делимично да се надзида, ровови би могли да се реконструишу, а са откривањем приступне комуникације преко моста, који је ту постојао, и дела стамбених објеката, могли би добити археолошки парк који би оживео овај локалитет и приближио посетиоцима средњовековни амбијент овог краја.“
З . Делић
