У ЕВРОПИ САМО ТУРЦИ РАДЕ ВИШЕ ОД СРБА? „Рачунице“ синдиката и послодаваца се не слажу, а ево ко плаћа цену

По њима, радник у ЕУ просечно проведе 36 сати на послу недељно, а у Србији више од 41 сата. То отвара питање да ли је прековремени рад у нашој земљи уобичајена ствар и да ли послодавци плаћају увећану сатницу за дуже остајање на послу.

Најмање времена на послу проводи радник у централној, северној и западној Европи, а највише у источној, тачније у нашем региону.

То што на послу остајемо дуже за представнике синдиката је доказ да се не поштују закони у Србији. Напомињу да се злоупотребљава прековремени рад.

Овде не постоје механизми, пре свега надзора над применом закона. Значи, инспекторат рада нема довољно кадровских капацитета да обиђе сва предузећа у којима се крши право радника да има ограничено и редовно и прековремене сате. С друге стране, ви имате овде бахате послодавце који то користе. Други проблем, велики је проблем и тамо где има прековременог рада, он се не плаћа. Најмање оно што закон о раду каже, а то је 26 одсто, више од уобичајене сатнице. Зато сам и рекао да ово није експлоатација, ово је хиперексплоатација, рекао је Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије.

Међутим, из Уније послодаваца Србије указују да се код нас и у земљама Европске уније различито рачуна колико заиста радник проведе на послу и да смо заправо изједначени са европским просеком.

С тим да у Србији запосленик кад закључује уговор о раду, закључује за то редовно радно време осмочасовно и у то радно време урачуната пауза. Значи, нама је пауза плаћена практично као да радник ради 7,5 сати и има право на паузу од 30 минута. Док у земљама Европске уније радник уговара своје редовно радно време и плус паузу. Уколико рачунамо да је заиста то ефективно радно време 7,5 часова дневно, то испада на недавном нивоу 37,5 часова, навела је Светлана Будимчевић из Уније послодаваца Србије.

Закон каже да прековремени рад не сме да траје дуже од 8 сати недељно, а дневно радник не сме да остане на послу дуже од 12 сати.

Уз то, послодавац може захтевати прековремени рад само у изузетним случајевима, попут неочекиваног повећања обима посла. Исто тако, раднику мора на време да се каже да ће бити потребан његов додатни ангажман. Другим речима, остајање дуже на послу је изузетак, а не правило.

У судским поступцима је у ствари најчешће проблем доказати постојање прековременог рада, постојање налога послодавца да се прековремено ради и утврђивање тачног броја часова прековременог рада. Уколико не постоје карнети, јасне евиденције рада, онда се све своди или на неке сведоке, друге запослене, или на неке личне евиденције итд. У свим тим случајевима запослени свакако може да се обрати инспекцијама рада, које је опет питање, кажем, колико те институције уопште раде свој посао и раде на превентиви тих злоупотреба. И друго, могу да се преко адвоката обрате суду са тужбом за накнаду свих тих износа који евентуално нису исплаћени", рекао је Озрен Словић, адвокат, стручњак за радно право.

Словић каже да је најчешћи случај да радник који сматра да је оштећен тужи фирму тек после отказа, јер би, у супротном, отежао своју позицију уколико би се јавно побунио унутар фирме, пише Јуроњуз.