САМО 33 ЗЕМЉЕ У СВЕТУ ИМАЈУ ДАТА ЦЕНТРЕ ЗА ВЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ; Приклањамо се америчком или кинеском царству

Када се то сабере, јасно је да је питање суверенитета у области вештачке интелигенције једно од најважнијих кад је њен развој у питању, али и сигурност система који остале земље смештају у клауде.

Суверенитет – у најширем смислу као највиша власт једне државе на својој територији – има сложен и често спорни однос са дигиталним технологијама. Политике усмерене ка дигиталном суверенитету знатно су се развиле током последњих 30 година, посебно од расправа о интернету 1990‑их. Ипак, ауторитарни режими инсистирају на потпуној контроли државе над интернетом, док демократске земље све више теже независности од утицаја страних влада.

У западним демократијама, дигитални суверенитет се све чешће посматра као национална или регионална дигитална аутономија, односно способност да се самостално доносе одлуке у дигиталном простору.

Међутим, нашим подацима управљају стране државе. 

Од 31 државе које имају АИ инфраструктуру високих перформанси, трећина балансира између америчких и кинеских клауд провајдера. Остале су се определиле за једну страну: 13 држава сарађује искључиво са америчким клауд провајдерима (нпр. Аустралија, Јапан, Израел), док је пет држава изабрало кинеске провајдере (нпр. Чиле, Индонезија, Саудијска Арабија). А то су државе у којима се налазе АИ дата центри и од којих зависимо сви ми остали.

У одсуству домаћих АИ клауда, државе морају да бирају: – или да балансирају између САД и Кине или да се ослоне на једног технолошког савезника.

То више није само технолошко, већ и геополитичко питање суверенитета.

И. Р.