ДЕСЕТИНЕ МИЛИОНА РАДНИКА ЕУ НИЈЕ МОГЛО СЕБИ ДА ПРИУШТИ ОДМОР Није само стандард у питању има и других разлога

Иако се овај проценат на први поглед не чини драматичним, бројка указује на све дубљи проблем немогућности одласка на одмор са породицом.

Према подацима Еуростата које је објавила Европска конфедерација синдиката (ЕТУЦ), више од пет милиона запослених у свакој од четири највеће економије ЕУ - Немачкој, Француској, Шпанији и Италији, није могло да оде на летовање.

"Одмор са породицом или пријатељима важан је за ментално и физичко здравље и треба да представља основни део европског друштвеног уговора", поручила је генерална секретарка ЕТУЦ-а, Естер Линч.

Сиромаштво у одмору расте трећу годину заредом

Број запослених који не могу да приуште одмор у порасту је већ трећу годину узастопно.

Године 2022. тај број износио је 40,5 милиона, да би 2023. достигао 41,5 милиона, што је раст од преко милион људи за само годину дана.

ЕТУЦ наводи да су узроци оваквог тренда у растућој економској неједнакости, порасту цена смештаја, превоза и хране, али и у паду куповне моћи и шпекулацијама на тржишту.

Огромне разлике између Истока и Запада

Подаци показују изражене разлике у приступачности одмора између земаља источне/јужне и западне/северне Европе.

Најтежа ситуација је у Румунији, где чак 32% радника не може да приушти недељу дана одмора. Следе Мађарска (26%), Бугарска (24%), Португал и Кипар (по 23%) и Словачка (22%).

С друге стране, у нордијским земљама (Финска, Шведска, Данска), као и у Холандији, Луксембургу и Словенији, проценат радника који не могу да приуште одмор креће се између 5 и 7%.

У Чешкој, Аустрији и Белгији, овај проценат износи 10% или мање.

Чак и најјаче економије нису имуне

Четири највеће економије ЕУ такође бележе забрињавајуће бројке: у Италији чак 6,2 милиона радника није могло да приушти одмор, у Немачкој 5,8 милиона, у Шпанији 5,6 милиона, а у Француској 5,1 милион.

У Румунији и Пољској, више од 3,5 милиона радника није имало средстава за одмор, док је тај број у Мађарској и Португалу био преко 1,5 милиона.

Чак и у развијеним земљама попут Аустрије и Холандије, више од 550.000 запослених није могло да оде на одмор.

"Након целе године рада, најмање што људи заслужују јесте да себи могу да приуште одмор. Он не сме да постане луксуз за привилеговане", поручила је Линч, додајући да ови подаци указују на "кризу квалитетних послова" у Европи и урушавање социјалног уговора због растуће неједнакости.

Повезаност са примањима - али не увек

Постоји умерено јака негативна корелација између просечних плата и немогућности да се приушти одмор, што су приходи виши, мањи је проценат оних који не могу да путују. Ипак, у неким земљама та веза није тако изражена.

На пример, Ирска је 2023. имала једну од највиших нето плата у ЕУ (43.897 евра), али је сиромаштво по питању одмора и даље било релативно високо.

Супротно томе, Словенија бележи низак проценат радника који не могу да путују, иако има слична примања као земље са знатно вишим стопама сиромаштва у одмору.

Радници и општа популација - јака веза

Анализа Еuronews Business показује снажну везу по овом питању код радника (15-64 године) и шире популације (16+ година).

У просеку, двоструко више људи из укупне популације не може да приушти одмор у поређењу са запосленима.

Тако је 2023. године чак 60% укупног становништва Румуније било у тој ситуацији, док је у Луксембургу тај проценат био свега 11%. Просечан ниво за целу ЕУ износио је 29%.

Стручњаци истичу да је кључна разлика у снази националних економија и нивоу расположивог дохотка који директно утиче на могућност грађана да путују.

ЕТУЦ позива владе чланица ЕУ да у потпуности спроведу Директиву о минималним платама и апелује на Европску комисију да предстојећи Пакет за квалитетна радна места укључи законске механизме за смањење неједнакости - уз услов да поштовање колективног преговарања буде предуслов за приступ јавним уговорима.