ДЕТАЉАН ПРОЦЕС ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ ОБЈЕКАТА Ово су све цене, а папирологији је место у прошлости- све можете урадити дигитално! Ако немате техничке могућности ево ко то МОРА да уради уместо вас
Пријава објекта у дигиталној форми: грађани ће моћи да унесу податке о свом објекту преко онлајн-платформе, без потребе за дуготрајном папирологијом.
Плаћање симболичне накнаде: за већину објеката предвиђена је укупна цена за легализацију од 100 евра, чиме се знатно олакшава процес.
Шта после пријаве: након пријаве, надлежни органи ће евидентирати објекат и формално утврдити власништво, што значи да грађани добијају правно признање свог објекта.
Добијање документације о власништву: по завршетку процедуре, грађани ће добити потврду и све потребне документе који потврђују њихово власништво.
Када закон ступа на снагу
- Очекује се да закон почне да важи у октобру.
- Рок за пријављивање почиње да тече 45 дана од ступања закона на снагу.''Апсолутно бих позвала све грађане да прате како тече усвајање закона, али и да први дан, а проћи ће 45 дана од када закон ступи на снагу, искористе могућност да се пријаве'', рекла је ресорна министарка Александра Софронијевић.
- "Очекујемо да Закон о легализацији ступи на снагу у октобру".
Ако не можете ви, ево ко мора
Пријаве се подносе дигитално, преко платформе Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије.
Ако немате техничке могућности или дигитална знања, општина је дужна да уместо вас попуни пријаву, довољно је да донесете документацију коју имате.
Када се подноси пријава
- Након истека 45 дана од ступања закона на снагу, отвара се рок за пријављивање.
- Рок траје 60 дана.
- После тога остаје још 30 дана за примедбе и приговоре.
Како изгледа поступак
- Општине уносе своје дигиталне планове (рок 30 дана од ступања закона).
- Агенција за просторно планирање проверава податке (у року од 15 дана).
- Након укупно 45 дана - грађани могу да поднесу пријаве.
- Агенција упоређује пријаву са постојећим базама и доноси потврду која има снагу јавне исправе.
- Објекат се уписује на власника.
Цене легализације на једном месту
- Накнада за легализацију биће у висини доприноса за грађевинско земљиште.
- Ослобођени су: примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.
- Ако је инвеститор познат – он сноси трошкове, а не власници станова.
- Ако инвеститор није доступан, власници станова плаћају фиксну накнаду (100–1.000 евра).
Кад је цена у питању, истиче се да су дефинисали власнике станова, власнике породичних кућа, а у Београду је распон од 100 до 1000 евра.
Београд има екстразону и осам зона за утврђивање доприноса. Градираће се тако да неће исто плаћати власник стана у Борчи, власник стана у Младеновцу и власник стана на Теразијама.
У унутрашњости Србије уведен је јединствен принцип – минимална, фиксна цена за ове врсте непокретности је 100 евра, али у градовима с више од 100.000 становника, какви су Нови Сад, Ниш, Краљево, та цена иде од 100 до 500 евра. Додаје се да у градовима који имају 50.000 до 100.000 становника цена иде од 100 до 300 евра, а за јединице локалне самоуправе које имају испод 50.000 становника цена је од 100 до 150 евра.
Ко не мора да плаћа?
Примаоци социјалне помоћи, инвалиди, самохрани родитељи и родитељи троје и више деце биће ослобођени плаћања таксе за легализацију.
Ко не може да се пријави
Нелегални објекти неће моћи да буду легализовани ако су:
Објекти грађени на земљишту које није у приватној својини (осим ако се не уреде односи са власником земљишта у року од 5 година), на површинама јавне намене (путеви, школе, болнице), у зонама заштите природе и културних добара, заштите вода или санитарних зона, објекти привременог карактера (нпр. мобилне куће, контејнери).