ДИГИТАЛНИ ЕВРО СТУПА НА СНАГУ 25. ОКТОБРА Историјски тренутак за валуте

Овог дана појавиће се дигитални евро и сва плаћања широм Уније моћи ће се обављати новом формом монете.

Употреба ће бити тренутна, бесплатна и универзално доступна унутар европске монетарне зоне. Коришћење подразумева да сваки грађанин добије „новчаник“, преко којег ће обављати трансакцију.

Ток иновација

Изгледа да је реч о нечем сасвим новом, међутим, људи средњих година се већ годинама све више користе разним картицама и то нам казује да је, заправо, безготовинско плаћање нешто што се већ подуже устаљује и у нашој свакодневици.

Још увек преферирамо кеш, али када погледамо око себе примећујемо да млади све више плаћају мобилним телефоном или неком апликацијом. У Европи је промена много уочљивија и из Брисела су недавно саопштили да је у последњих пет година употреба кеша са 68 пала на 43 одсто укупног броја плаћања.

Можда је удаљавање од готовине видљивије када се посматра вредност уплата. Донедавно је кешом плаћано 42 одсто, прошле године тек 23 одсто укупне вредности плаћеног.

Мада су примедбе на модерније технологије плаћања да остављају траг, односно да држава, а често и банке, могу да прате плаћања и контролишу сваког појединачног корисника, током пандемије дошло је до убрзаног преласка на не-кеш плаћања.

Изгледа да је у последње време у току још израженији прелаз на нове технологије. Разлог је све масовнија употреба такозваних стабилкона, приватних стабилних криптовалута. За разлику од биткоина, ове криптовалуте, бар према речима њихових емитера, имају трајно стабилан однос према америчкој валути и стога немају драстичне осцилације у вредности.

Иза себе практично имају америчко тржиште обвезница вредно 288 милијарди долара, док биткоин нема ништа. Ту њихову позицију је законом донетим 17. јуна потврдио и амерички конгрес доносећи Genius Act, закон историјског значаја. Од тада се стиче утисак како млади још чешће плаћају онлајн, пише 021.

Приватизација долара

Везивање стабилкона за америчку валуту је својеврсно приватизовање долара који се тиме удаљава од позиције јавног монетарног добра. У сваком случају, бројне америчке, углавном најмоћније, компаније су емитовале сопствене стабилконе и то је интензивирало нови вид плаћања.

Предност је у брзини и сигурности трансфера новца, наравно и стога што се може плаћати у сваком тренутку, нема ни радног времена, а не морате бити ни на пошти, нити у банци. Помоћу стабилкона, долар, али посредно и сада у приватном власништву, осваја ново тржиште за америчку валуту.

Циљ је у онлајн новчаним плаћањима бити онолико доминантан колико је долар, још од конференције у Бретон Вудсу јула 1944. године, супериоран на стандардном финансијском тржишту.

Европа ни до сада није била без одговора на новину. На Старом континенту постоји неколико фирми које су емитовале сопствене дигиталне токене. Невоља је што највећа иза себе као подршку има тек 285 милиона евра. Америчке фирме су много јаче и, сагласно Гениус Ацт-у, изузетно су насртљиве. Агресивност је опасност за евро.

Заправо, уколико би Унија изгубила већи део свог тржишта у плаћању финансијских обавеза, односно ако стабилкони потисну евро из доста снажне употребе у монетарној зони ЕУ, европска валута изгубиће значај. Европски трговци и предузетници би дошли у зависност од америчких приватних мрежа и технолошких лидера.

Претња је да се банкарски депозити из европских преселе у финансијске установе са друге стране баре. Штавише, у питање би дошла и Европска унија чији је евро изузетно снажан и успешан симбол. Стога се у Бриселу годинама разматра како одржати значај и на новој форми тржишта плаћања.

Банке на мети

Појава новог начина плаћања изузетно погађа банке. Стога је, бар у почетку, предвиђено да се новом технологијом може плаћати до одређеног износа. Разлог лимита је јасан – у супротном, постојала би могућност да се новац толико брзо измести из фондова појединих банака да би оне дошле у опасност.

Заправо, нова технологија укида монопол банака у трансферу новца, као и у штедњи. Стога има мишљења да ће новина приморати банке да се врате свом приоритетном послу, односно да поверени новац једне особе претворе у кредит другој.

У Европској централној банци било је прегршт планова и замисли, али се дуго чекало да се приступи реализацији европске дигиталне валуте. Очито, није се хтело коракнути пре Амера, како са друге стране Атлантика не би помислили да Брисел покушава на глобалном нивоу потиснути најјаче америчко оружје.

Наравно, ЕУ нема таквих намера, већ само да буде уверљиво доминантан на сопственом тржишту плаћања, и сачекала је да прво крену Амери. Није, пак, искључено да се таква одлука покаже поприлично закаснелом, а Амери, који су последњих година нагло развили картичарство и поприлично се ушуњали на европско тржиште, још више увећају присуство на Старом континенту.