КРЕДИТНИ РЕЈТИНГ ГРАЂАНИМА НАЈВЕЋА ПРЕПРЕКА ЗА ЗАДУЖИВАЊЕ Лакше добити банкарски зајам у Америци и ЕУ него у Србији
Када се неко одлучи да подигне кредит, најчешће му пада на памет како ће све отплатити, колико ће износити рата и која је камата на одређени износ.
Међутим, кад оде у банку, сусретне се са највећим кербером српског банкарства − кредитним рејтингом. А он је, показала је упоредна анализа, највећа препрека за кредитно задуживање, чак и ако као улог положите леви бубрег и таштину гарсоњеру.
Замислимо следећу ситуацију: имате просечну плату у Србији, уз додатни приход по уговору о делу – који је редован, али варира јер зависи од броја сати и обима посла. Некада сте имали стамбени кредит, који сте отплатићивали уредно, да бисте га у једном тренутку отплатили превремено, а тренутно од кредита имате само кредитну картицу, искоришћену до три четвртине, али с малим износом лимита.
Да ли имате разлога да страхујете од негативног одговора банке? О, и те како!
Банке у Србији, иако је већина страног порекла, кредитну способност рачунају по социјалистичком систему, „штитећи“ ваш економски статус уместо вас. Тако је ваша кредитна способност ограничена формалностима. Банке у обзир узимају само вашу сталну плату, и то под условом да сте пријављени у одређеној фирми најмање 12 месеци.
Приход по уговору о делу и остали уговори, иако за њих плаћате принадлежности, не улазе у овај скор. Не помаже вам ни историја стамбеног кредита: иако без иједног закашњења и чак превремено отплаћена, неће имати никакву тежину у кредитној процени. Једино што се прати јесте колики вам је тренутни дуг – на пример, колики износ користите са кредитне картице. Ако је искоришћеност висока, то додатно обара изгледе.
Банке у Србији, иако је већина страног порекла, кредитну способност рачунају по социјалистичком систему
Банке не гледају навике у плаћању и средства принудне отплате, већ строго формалне параметре: тип уговора, пријаву и висину званичних примања. У том контексту, ви сте „ризичан“ клијент – иако сте у стварности финансијски уредни и одговорни. У суштини, банке гледају да ли корисник у математичком смислу има простора за нову рату, без обзира на његову историју или финансијску дисциплину.
Рефинансирање дугова у Србији постоји као опција, али је често формално, не исплати се због нових трошкова (обраде, осигурања, уговора), а банке ретко нуде знатно боље услове од постојећих. На рефинансирање се углавном одлучују клијенти из јавног сектора или они који желе да споје више кредита у један.
Шта би било да радите ван Србије?
У Сједињеним Америчким Државама ваш профил би изгледао много боље. Амерички систем вреднује историју отплате: уредно затворен стамбени кредит и редовна употреба кредитне картице (без кашњења) били би кључни плусеви. Приходи по уговору о делу и остали приходи рачунају се као легитимни, ако се евидентирају у пореским пријавама. Није важно какав је облик уговора – важно је да отплаћујете обавезе на време. Све то би вам омогућило FICO рејтинг у опсегу „добар“ до „врло добар“ (700–750), што значи да бисте могли да добијете нове кредите, рефинансирате старе по бољим условима или добијете кредитну картицу с нижом каматом. У САД, систем вас види као поузданог корисника кредита, чак и ако приход није „традиционалан“.
Хонорарци невидљиви
Хонорарни радници, уговорци по делу, консултанти, као и они који примају приходе из иностранства, углавном су невидљиви за банкарски систем. Иста је ствар и са станодавцима: чак и ако имате уговор о издавању, то вам неће помоћи за добијање кредита. Ни историја уредне отплате претходног кредита – чак и ако је реч о стамбеном кредиту који је отплаћен превремено и без иједне закашњене рате – не утиче позитивно на одлуку банке. Оно што се прати јесте задуженост по кредитним картицама или другим активним обавезама, која не сме прећи одређени проценат у односу на месечна примања.
У Европској унији ситуација је мешавина америчког и српског модела, али са знатно већом флексибилношћу. Свака држава има свој систем – на пример, у Немачкој постоји централни регистар (SCHUFA) који бележи све врсте задуживања, чак и уговоре о мобилним телефонима или рате за куповину технике. У Француској и Холандији банке узимају у обзир стабилност примања, али не дисквалификују хонорарце и фриленсере уколико имају уредне извештаје.
У многим земљама признаје се и „поверење“ које клијент гради са банком кроз редовне отплате, чак и ако нема класичан стални посао. Такође, рефинансирање кредита је распрострањено и често нуди конкретне користи – нижу каматну стопу, дужи рок отплате или повољнији месечни ануитет.
Историја финансијског понашања има већи значај од форме запослења. Такође, рефинансирање кредита је честа пракса у ЕУ и често се нуди клијентима који имају стабилне и проверљиве токове новца – што бисте ви, у овом случају, могли да испуните.