ПРОГРАМЕРИ ВЛАДАЈУ ПЛАТАМА Мартовски рекорди и велике разлике по градовима
Просечна мартовска плата у Србији износила је 108.013 динара, а разлике у примањима по општинама и градовима и по делатностима су поприличне.
Мартовски рекордери су програмери, чије су просечне зараде биле изнад 300.000 динара, тачније, зарадили су 310.417 динара просечно, то јест више од 2.640 евра, а у поређењу с фебруаром то је повишица од 7,6 посто.
Они што су радили у производњи дуванских производа, у просеку су кући однели по 249.517 динара или око 2.120 евра. У финансијским услугама, осигурању и пензијским фондовима 230.071 динар, то јест око 1.950 евра.
Добро су били плаћена и научна истраживања и развој јер су зараде 222.063 динара или око 1.890 евра.
У ваздушном саобраћају плате су 218.718 динара, а то је око 1.860 евра.
Разлика између највише и најниже просечне плате по делатностима више од 2.140 евра
Испод 200.000 динара остали су радници у телекомуникацијама с платама од 181.711 динар, што је око 1.550 евра, произвођачи деривата нафте 179.902 динара или око 1.530 евра, управљачке делатности и саветовање 178.733 динара или око 1.520 евра...
Најмање су кући однели они који су ради у делатности коју статистика бележи као личне услужне делатности и то 58.609 динара, што је мало мање од 500 евра, они што су припремали и послуживали храну и пиће зарадили су 60.412 динара, а то је око 514 евра, ту су близу и запослени у поправци рачунара и предмета за личну употребу, с платама од 62.610 динара или око 533 евра...
У јавном сектору 930 евра
У јавном сектору просечна мартовска палата била је 109.425 динара или више од 930 евра и раст плате у односу на фебруар износи 1,1 посто.
Јавна државна предузећа су исплатила, у просеку, запосленима 118.922 динара или више од 1.010 евра, а зарада у јавним локалним предузећима је била 99.030 динара или преко 840 евра.
Запослени у здравству и социјалном раду примили су, у просеку, 106.345 динара или више од 900 евра, а 102.118 динара, то јест око 870 евра, зарадили су у образовању и култури.
Администрација на државном нивоу била је, у просеку, плаћена 123.311 динара или око 1.005 евра, покрајинска 115.617 динара или око 985 евра, локална администрација 91.357 динара или око 778 евра.
Све у свему, није тешко израчунати да је разлики између највише и најниже просечне плате по делатностима више од 2.140 евра.
Разлике у примањима по општинама и градовима су толике да је највећа просечна плата која је забележена на Старом граду - 191.397 динара била више него два и по пута већа од најмањег општинског просека исплаћеног у Бојнику, а који је износио 71.686 динара.
Према објављеним подацима Републичког завода за статистику, више од 100.000 динара, у просеку, осим у Старом граду примили су запослени у још 10 београдских општина и то: Врачар, Вождовац, Звездара, Земун, Лазаревац, Нови Београд, Палилула, Раковица, Савски венац и Чукарица. Изван Београда, шестоцифреним мартовским просецима могли су да се похвале и радници из Панчева, Вршца, Новог Сада, Инђије, Лучана, Крагујевца, Бора, Мајданпека, Костолца, града Ниша и нишке општине Медијана, Пирота. На другој страни листе где су места са малим примањима, иза Бојника следи Врањска Бања, са просеком од 72.253 динара, Власотинце са 73.867 динара. Просечне плате мање од 80.000 динара исплаћене су и у Житорађи, Блацама, Трговишту, Прешеву, Бујановцу, Босилеграду, Димитровграду, Белој Паланци, Сврљигу, Ражњу, Мерошини.
Гледано по регионима, највеће плате имали су запослени у Београдском региону, са просеком од 137.749 динара. Следи Војводина са просеком од 101.964 динара, док су у остала два региона забележени просеци мањи од 100.000 - у Шумадији и Западној Србији 89.220 а у Јужној и Источној Србији 92.213 динара.