ШТА КАДА ПЛАТА КАСНИ Ово су кораци које сваки радник може да предузме
Право на зараду је једно од најважнијих права сваког запосленог, детаљно регулисано Законом о раду.
Закон дефинише од чега се зарада састоји, у којим роковима мора бити исплаћена и које могућности запослени има у случају кашњења
Зарада се састоји од:
Основне зараде за обављени рад и време проведено на послу.
Дела зараде за радни учинак.
Увећане зараде (нпр. прековремени рад, рад празником).
Бонуса и награда за допринос пословном успеху.
Других примања дефинисаних општим актима и уговором о раду.
Закон гарантује једнаку зараду за исти рад или рад исте вредности, што значи да послодавац не сме да прави разлику у плати ако су услови за обављање посла исти (нпр. ниво образовања, вештине и одговорност), пише Инфостуд.
Разлика између нето и бруто зараде
Да бисте разумели своју плату, важно је да знате разлику између основних појмова:
Нето зарада је износ који добијате на рачун, након што су плаћени порези и доприноси на терет запосленог.
Бруто 1 зарада је нето зарада увећана за порезе и доприносе које плаћа радник. Ово је износ који се, према Закону о раду, сматра зарадом и мора бити наведен у уговору о раду.
Бруто 2 зарада представља укупни трошак послодавца по запосленом, а чине је бруто 1 зарада плус порези и доприноси на зараду, које плаћа послодавац.
Рокови за исплату и правна заштита
Послодавац је дужан да исплати зараду најмање једном месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец. Примера ради, плата за јул мора бити исплаћена најкасније до 31. августа. Свако кашњење након тог рока сматра се доцњом.
У случају да послодавац касни са исплатом, дужан је да до краја текућег месеца изда обрачун зараде за претходни месец. Овај документ је кључан јер представља извршну исправу на основу које запослени може да покрене поступак принудне наплате преко јавног извршитеља, без потребе за судским поступком.
Шта предузети ако плата касни?
Ако послодавац не исплати плату на време и не изда обрачун, запослени може да се обрати Инспекцији за рад. Пријава може бити поднета писмено или усмено, а може бити и анонимна. Инспекција нема овлашћење да сама изврши наплату, али може да решењем обавеже послодавца да изда обрачун зараде, чиме се запосленом отвара пут ка принудној наплати.
Важно је знати да је рок за принудну наплату неисплаћених примања три године од дана доспелости. Запослени такође има право и на законску затезну камату од првог дана кашњења па све до дана исплате.
На крају, треба нагласити да, према прописима, исплата зараде не мора нужно да буде на текући рачун – може се обавити и у готовини. Међутим, послодавац је и у том случају обавезан да плати све порезе и доприносе. Свако избегавање плаћања ових дажбина је противзаконито.
