Наиме, анализа података 28 милиона људи из 195 земаља, показала је да је код особа у доби од 50 и више година, алкохол одговоран за 27 одсто смртних случајева код жена и 19 одсто смртних случајева код мушкараца.
Иако су неке претходне студије показале да алкохол може да штити од неких стања, ипак се показало да било каква конзумација алкохола повећава ризике повезане са конзумацијом алкохола. Посебно је била јако изражена повезаност између конзумације алкохола и ризика од рака, поврда и заразних болести.
Ови резултати указују да конзумација алкохола и њени штетни учинци по здравље могу да постану све већи изазов како земље постају све развијеније, те да су доношење или одржавање мера контроле конзумације алкохола од виталног значаја. Сматра се да би требало да се уведу заштитне мере попут пореза и акциза на алкохол, контроле доступности алкохола, као и ограничавања рекламирања алкохолних пића.
Иначе, конзумација алкохола је повезана с развојем више карцинома и то раком усне дупље, раком једњака, раком желуца, раком гркљана, раком јетре, раком колона, раком ректума и раком дојке.
Синови алкохоличара отприлике три до пет пута чешће постају алкохоличари него други мушкарци. Ти неочекивано велики ризици ипак не изненађују јер може да се претпостави да је реч о утицају околине, као што се у народу каже: какав отац, такав син.
Међутим, истраживања деце алкохоличара која су била усвојена у породицама без алкохоличара показала су да је и код њих шанса да постану алкохоличари три пута већа.
Алкохолизам је дуготрајна и често хронична болест и то је најтежи социјални зависнички проблем готово свуда у свету. Познато је да алкохолизам једне особе својим потешкоћама наноси патње за још четири до пет особа из окружења. Унутар демографских подгрупа дошло је до значајног пораста социјалних последица изазваних злоупотребом алкохола у групимлађих особа које имају од 18 до 29 година, као и код самаца, незапослених, пензионера и стамбено незбринутих људи.
Данас се све чешће спомиње да алкохолизам није јединствени поремећај, већ група поремећаја који се по узорку међусобно разликују. Данас су психолошке, социјалне и биолошке теорије значајне у одређивању узрока настанка алкохолизма.
Узроци алкохолизма леже, пре свега, у самом човеку, а затим у његовој ближој или широј околини. Психолошке теорије спомињу еуфоричко деловање алкохола као најважнији мотив узимања алкохолних пића. Особа пије јер се под утицајем алкохола осећа опуштеније и веселије, али често и зато да ублажи тескобу и напетост због стреса и фрустрација које доживљава у спољњем свету.
Биолошке теорије које разматрају улогу наследних фактора у појави и развоју алкохолизма полазе од чињенице да се алкохолизам у неким породицама јавља чешће, у другима ређе или се уопште не јавља. Постоје докази да генетски посредовани биолошки утицаји доприносе развоју алкохолизма који се описује као полигенски поремећај. Наравно, људско биће је врло сложено те се сматра да се код тих особа ради само о генетски условљеној већој склоности ка развоју алкохолизма, али не и о судбинском предодређењу да ће особа постати хронични алкохоличар, јер мултипли гени делују заједно с мноштвом различитих чинилаца у успостављању коначног ризика за развој алкохолизма.
Друштвено-културни фактори изазивају алкохолизам помоћу обичаја, прихваћених типова понашања појединих средина, неповољних социјалних и породичних фактора. Познато је да, на пример, дете најчешће први пут проба алкохолно пиће управо у родитељском дому.
Тинејyери који конзумирају алкохол изложени су већем ризику од развоја агресивног рака простате касније у одраслој доби, показала је једна друга студија. Наиме, насупрот тинејyерима који уопште не пију алкохол, конзументи барем једног алкохолног пића дневно, имају три пута већи ризик од развоја агресивног рака простате у одраслом добу.
Обзиром да током адолесценије простата убрзано расте, изгледа да у том раздобљу простата може да буде осетљивија на узрочнике карцинома.
Резултати овог истраживања не доказују да алкохол повећава ризик од развоја агресивног рака простате, него само указују на њихову повезаност.
Иначе, код агресивног рака простате, болест се брзо шири и на друге делове тела. Рак простате се најчешће шири на кости или лимфне чворове. Такође, уобичајено је да се рак простате шири и у јетру или плућа. Ретко се шири на друге органе, попут мозга.
Љубица Петровић
