То је 50.000 доза вакцина више него што је било набављено прошле године, а вакцина је набављена на време. Све особе које су под повећаним ризиком за настанак компликација уколико дође до инфекције, требало би да се вакцинишу у наредним данима, а потребно је две до три недеље да би се створио имунитет који би организам заштитио од инфекције. У Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” поручују да се вакцинација против грипа спроводи у циљу редуковања обољевања и умирања, као и смањења преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији, те да је она најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.
Особе које би требало да се вакцинишу против грипа јесу хронични болесници, особе с кардиоваскуларним обољењима, обољењима респираторног система, метаболичким обољењима, укључујући дијабетес, гојазни, особе са бубрежном исуфицијенцијом, малигним обољењима и труднице у повећаном ризику за настанак компликација, чак и смртног исхода уколико дође до инфекције.
У Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” кажу да је за ову сезону обезебеђена четворовалентна вакцина.
Имајући у виду значајно учешће типа Б вируса грипа у обољевању популације на глобалном нивоу, од 20 до 30 одсто, након дуго година примене сезонске тровалентне вакцине против грипа, у састав вакцине поред два типа А вируса грипа уврштена су и два типа Б вируса, те је стога за ову сезону обезбеђена доступност четворовалентне вакцине. Четворовалентна сезонска вакцина поред типа АХ1Н1 вируса грипа, садржи типове АХ3Н2 и два типа Б вируса грипа, у складу с препорукама Светске здравствене организације за северну хемисферу и одлуци Европске уније, на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2019/2020, кажу у “Батуту”.
Време неопходно за стицање имунитета је две до три недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од шест до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године, односно сезоне.
Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама, код вакцинисаних у случају обољевања може да се развије блажа клиничка слика и смање могуће теже компликације у случају обољевања код особа које су у ризику. Код оних који су у повећаном ризику, ако се не вакцинишу, болест може да има за последицу и смртни исход, због секундарно насталих компликација, најчешће запаљења плућа. Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће примити већ у узрасту од навршених шест месеци живота. Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид најчешће су контраиндикације код ове вакцине. Вакцина може да буде мање ефикасна у случају да је вакцинисани на имуносупресивној терапији: кортикостероидима, цитотоксичним лековима или на радиотерапији, напомињу у “Батуту”.
Дом здравља “Нови Сад” добио је јуче 8.000 доза вакцине против грипа, а дистрибуција је почела одмах. У овој установи кажу да у целом свету основна стратегија борбе против грипа подразумева употребу тритипне, инактивисане ’’сплит’’ вакцине.
За сваку сезону грипа, Светска здравствена организација, препоручује састав вакцине, који је јединствен за цео свет и зависи од актуелних сојева вируса.
Вакцинација становништва које припада групама ризика спроводи се у циљу очувања здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова породица и колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања, напомињу у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Љ. Петровић
