Болест се чешће региструје код деце млађе од пет година, а уколико се не лечи може да остави последице.
Кампилобактериоза се обично јавља у појединачним случајевима или мањим породичним епидемијама. Ентеритиси проузроковани овом бактеријом прошле године у Војводини регистровани су као појединачна обољења без утврђене епидемиолошке повезаности, осим у једној епидемији у којој је оболело 16 особа.
- Инкубација траје у просеку од два до четири дана. Болест се одликује наглим почетком, повишеном телесном температуром, главобољом, боловима у мишићима и слабошћу и малаксалошћу, боловима у трбуху, што је праћено повраћањем и учесталим проливастим столицама. Столице су воденасте, непријатног мириса са примесама крви, слузи и гноја. Број столица се креће од 10 до 20 у току једног дана, а болест траје обично од три до пет дана - каже шеф Одсека за епидемиолошки надзор над зоонозама, векторским и цревним заразним болестима у Институту за јавно здравље Војводине прим. др Снежана Медић.
Према подацима Института за јавно здравље Војводине од половине маја до 21. јуна на подручју Покрајине регистровано је 38 оболелих од запаљења црева које изазива бактерија кампилобактер, што је за 60 одсто више у односу на период од половине априла до половине маја, када је било 15 случајева, а чак за трећину више у односу исти период прошле године, односно од половине маја до половине јула 2016. године.
Додаје како нелечење кампилобактериозе може да доведе до компликација, попут реактивног артритиса, синдрома иритабилног колона, као и синдрома Guillain-Barre.
Кампилобактериоза је болест која се на човека преноси са животиња и производа животињског порекла, а узрокује је грам-негативна бактерија из рода кампилобактер.
- Најчешће намирнице које су извор заразе за кампилобактериозе су животињског порекла, односно потичу од заражене животиње. Највише је заступљена живина, а затим свиње, овце и говеда. Узрок заразе је ређе непастеризовано или непрокувано млеко - навела је др Медић.
Најбоља превенција цревних заразних болести је безбедна припрема хране, то јест безбедно руковање намирницама. Важно је и редовно прање руку и одржавање личне хигијене, као и хигијене простора у којем се припрема храна и обрађују намирнице.
Љ. Петровић
