Иако из ЛКС истичу да се по броју сертификата не може закључити колико њих одлази на дужи рад изван земље, јер се овај документ издаје и докторима који на пример, раде викендом у Босни и Херцеговини или Црној Гори, несумњиво је да се наставља тренд од ранијих година пошто је, прошле овај сертификат добило 856, а претпрошле 826 лекара.
На први поглед, подаци ЛКС одударају од резултата истраживања о избору студија које је портал prijemni.infostud.com спровео међу матурантима током марта и априла ове године, а уочи јунског уписног рока.
Испоставило се да је медицина апсолутни број један на листи жеља будућих студената јер је од оних испитаника који су знали шта ће да упишу, 12,4 одсто имало “пик” на медицинске науке, а међу онима који су се двоумили између две или више опција свега месец и по пред пријемни, медицина је била у самом врху са 16,3 одсто, одмах иза психологије која је при врху била за 16,6 одсто матураната.
Зашто је позив лекара толико популаран међу свршеним средњошколцима, иако у нашој земљи нема довољно посла у овој области, о чему између осталог сведочи податак да су се лане преко портала poslovi.infostud.com на један оглас за лекара јављала 33 кандидата.
Осим тога, чак и они који се запосле имају плате знатно ниже него у већини европских земаља, а услови лечења, самим тим и рада у домаћим здравственим установама нису близу стандарда у развијеним срединама.
И поред тога, интересовање је огромно, па су ове године на једно слободно место конкурисала скоро два кандидата.
Иако са дипломом из области информационих технологија овдашњи студенти могу да нађу добро плаћене послове чак и у Србији, а перспективе такве вештине отварају за одлазак у иностранство, чак је и ИТ са 12 одсто, тек “за леђима” иза медицине.
Инжењерске науке чије дипломе потврђују високо-стручна знања примењива било где у свету су, са 5,9 одсто, више него дупло “заостајале” за медицинским, показује истраживање.
Један други податак из поменуте анкете каже да је више од четвртине испитаника као разлог за студирање навело могућност наставка школовања или проналажење посла у иностранству. Једини мотив за који се определило више матураната, њих половина, је стицање знања из области која их интересује.
Половином новембра премијерка Ана Брнабић је изјавила да држава ради све како би побољшала положај здравствених радника и смањила одлазак у иностранство кроз одобравање специјализација, запошљавање, повећање плата и обезбеђивање бољих услова рада.
Диплома медицинских наука стечена у Србији за многе јесте сигурна карта за одлазак у бели свет. Скупа, прескупа, и за студенте који су морали да заврше веома комплексне студије, и за државу која је уложила у њихово школовање.
Д. Д.
