Он каже да је ситуација у Србији под контролом и да се не очекују “већи проблеми”, као и да је РХМЗ издао упозорење о повећању водостаја на реци Сави с обзиром на тренутну хидролошку ситуацију у Хрватској, БиХ и Црној Гори.
Током сутрашњег дана очекујемо да водостај на Сави достигне границу ванредне одбране од поплава, а да код Сремске Митровице, Јамене и Београда пређе ниво редовне одбране од поплава. Ипак, не можемо да кажемо да ће бити поплава, али морамо бити опрезни, рекао је Николић.
Како је навео, РХМЗ је благовремено обавестио и упозорио све надлежне службе које прате ситуацију на терену и додао да ће та установа благовремено упозоравати и јавност уколико, каже, постоји и најмања опасност од временских непогода.
Николић је навео да је пораст водостаја због обилнијих падавина забележен на Црном Тимоку и у горњем току Јужне Мораве, те да постоји могућност да се излију мање реке, али да се не очекује изливање већих водотокова.
Главни водени талас на Дунаву је прошао, мада постоји неизвесност због снега на Алпима који ће се отапати у наредном периоду, али и то ћемо пажљиво пратити, нагласио је Николић.
Како каже, током ноћи уследиће нови талас падавина; у северозападним деловима падаће снег, у централним крајевима киша са снегом, док ће у јужним и источним деловима земље сутра падати јака киша.
Падавине ће престати у уторак, али од среде до петка следи ново наоблачење са снежним падавинама и најхладнији дани с минималним темепратурама од -4 до 0 степени и максималним дневним температурама од -1 до 2 степена, навео је Николић.
Директор РХМЗ каже да је захлађење које ће се задржати у Србији до следећег викенда условљено хладним ваздухом са севера Русије који ће се просирити и на већи део Европе.
Према његовм речима, побољшање времена може се очекивати за викенд.
У суботу је у јутарњим сатима могућа појава мраза, али ће током дана доћи до пораста температуре која ће, како се очекује, у недељу бити између 10 и 12 степени.
У априлу се, како каже, очекују просечне температураме и за сада нема показатеља да ће бити снега као прошле године.
Николић напомиње да временске прилике морају да се прате у ширем региону да би прогноза била што прецизнија на ужем подручју и подсећа да је РХМЗ био иницијатор формирања Конзорцијума за Југоисточну Европу с циљем усавршавања краткорочних прогноза, искоришћавања свих капацитета у региону и боље размене информација.
Све земље Југоситочне Европе су приступиле овом Конзорцијуму, постоји интересовање и других земаља попут Белорусије и Турске.
Србија је лидер у региону у погледу струке и науке када је у питању временска прогноза, истакао је директор РХМЗ.
