Добротворима и доброчинитељима Матице српске уручене повеље захвалности

У част својих великих добротвора и дброчинитеља,у Матици српској у Новом Саду су, свима који су протекле године у нечему помогли или нешто даровали овој најстаријој српској књижевној, културној и научној институцији, уручене повеље захвалности Матице српске.
matica srpska, dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Овогодишњи добитници повеља су Радомир Ињац (фирма „Сајонс“), Дубравка Ђукановић (Архитектонски студио „Д’Арт“)“, Горан Савковић, Атила Капитањ, Јавор Рашајски, Робет Калмаревић, Драгана Вулић (фирма „Мирекс“), академик Кајетан Гантар, Сава Халугин, Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Владимир Ватић (фирма „Графит“), Владимир Гречић, Перица Милутин, Иван Карафиловски, Бојана Поповић, “Дрина кооп“, Новосадки сајам, Привредна комора Војводине, „Финвест“, Ђуро Батинић и Миодраг Ђукић.

Неко је помогао у издавачкој делатности Матице, учинио одређене поправке на инсталацијама и крову Матичине зграде, поклонио вредне књиге, слике међу којим су и портерти председника МС и чувених чланова, неко је бесплатно обавио превоз за потребе Матице, а неко је дао новац, неопходан за несметан рад ове институције.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић захвалио се добитницима повеља на доприносу раду Матице српске, која је „зхвљујући и њима учинила и више него што је било планирано“.

Укратко се осврнувши на историју Матичиних дародаваца и доброчнитеља, на Дан добртвора Матице српске, који пада на крају године и везан је за рођендан једне од највећих српских добротворки Марије Трандафил, Станић је подсетио на мисију институције на чијем је челу, међу којима је, поред очувања нашег културног и сваког другог идентитета, и залагање за стварање вечних добара. Како је рекао, од оснивања 1826. године према начелу самоорганизовања, Матица је и претеча начела самоодрживог развоја. Тако и данас Матица развија идеје с почетка да кроз заједничко деловање – саборност – даје допринос српској култури.

- Велико хвала свим нашим доброчинитељима и пријатељима, чија је помоћ утемељена на дубокој вери да имамо шта да урадимо, да наша култура и у данашњим глобалним приликама, значи, има шта да покаже свету. Њихова имена ће бити уписана златним словима у историју Матице српске – истакао је председник Станић.

У уметничком делу програма наступила је проф, Марина Милић Радовић (клавир) и клавирски дуо студенткиња клавира Тијана Церовић и Јелена Јерковић у класи проф. Марине Милић Радовић.

В. Црњански

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести