Јер, друштвене мреже дају нам илузију самоинформисања, иако ниједна “лајна” није настала случајно и вести и информације се кроје а да обичан корисник тога није ни свестан. На питања како се медији сналазе у овој поплави полуинформација и како изаћи на крај са квазиистинама и ширењима теорија завере стручњаци су понудили одговоре, у оквиру недавно одржане конференције „О медијима и технологији”. На њој је било речи о значају технологија у медијима као и о трансформацији медија у дигиталној ери.
Како се медији сналазе у поплави полуинформација? Како изаћи на крај са квазиистинама, ширењима теорија завере, питали смо др Тамару Вученовић, теоретичарку медија и културе, уредницу емисије “Дигиталне иконе” и доценткињу на Факултету за менаџмент, Метрополитан.
- Нешто мало лакше него други људи, којима баш није свакодневни посао проверавање извора и трагање за чињеницама. Технолошки развој, развој дигиталних медија, посебно веб 2.0/3.0 окружења, радикално мењају начине на који људи живе и свакодневно делују с медијима: дигитални медији су све доступнији, употреба је једноставнија, корисници могу да постану креатори садржаја. Другим речима - сви смо ми помало данас - медији, у извесном смислу те речи. Можемо да креирамо поруку и пошаљемо је потенцијално великом броју читалаца - слушалаца -гледалаца. С друге стране, без адекватног проверавања информација, лако наседамо на обмане које онда могу да постану виралне. Према Google Scholaru, појавило се 2210 публикација (на енглеском језику) с „лажним вестима” у наслову, од јануара 2017. до почетка 2020, док их је, у свим годинама које су претходиле и укључујући 2016, било укупно 73. Дакле, расте интересовање истраживача за лажним вестима, али - расте и њихов број. Како да изађемо на крај с полуинформацијама и теоријама завере? Пре свега да се добро ’’упознамо’’ с њима, да разумемо шта су заправо теорије завере, како настају и да ли су увек у потпуности лажне или крију неколико зрна истине, зашто је данас много теже препознати кредибилне изворе и како то да урадимо? За информациону писменост је критична ’’соурце литерацџ’’ – пажња фокусирана на изворе, на мотивацију и пристрасност извора, уз увиђање неопходности проверавања више извора.
У ери друштвених медија дошло је до извесног губитка поверења у медије и као да изгледа да традиционални ’’чувари капија’’, односно уредници и новинари, више нису неопходни?
- Наравно да није тако. Реализујући емисију “Дигиталне иконе” више од 20 година, оно најдрагоценије што сам “стекла” је управо поверење слушалаца, гостију и сарадника, колега. То је један од кључева за излазак на крај с квазиистинама – поверење.
Колико у области информационих технологија уопште имамо специјализоване медије, на који начин функционишу и како њихов, често неразумљив језик, приближити и грађанима, али и колегама?
- Мислим да немамо довољно специјализованих емисија, медија, редакција и новинара који континуирано и зналачки прате ИТ, имајући у виду значај, бројност и свеобухватност дигиталних тема и феномена, како на глобалном, тако и на локалном нивоу. Такође, веома је важно да почнемо више говоримо о етичком аспекту дигитализације и развоја технологија, јер етичка питања имају фундаменталан значај за људски напредак. Инвазија лажних вести подрива медијску писменост, али и саме медије, доводећи нас до дилеме - да ли уопште и како можемо данас да верујемо медијима? У такозваним традиционалним медијима знало се где стоје таблоиди (на ком месту у супермаркету или на трафици) а где релевантни извори информација. Сада они коегзистирају на интернету, наизглед, потпуно равноправно. Чини се да нам је све више неопходна нова врста медијске писмености, за онлајн свет, да бисмо разликовали шта је шта, односно, информацију од дезинформације, када нам све стиже у истом фиду, на на пример, Фејсбуку или Твитеру. И ту видим професионалне медије као кључно важне и, подразумева се - одговорне.
Један од мотива да приступим припреми књиге с интервјуима који су емитовани током претходне две деценије у емисији “Дигиталне иконе” је управо - преношење знања. Књига ће ускоро бити пред нашом публиком, уз подршку Радио Београда 2, РТС издаваштву које ће објавити књигу “Дигиталне иконе 2.0” и Фонду за отворено друштво, који је препознао значај ове публикације и подржао њену израду. Како пренети знање? Чини ми се да добар рецепт није нов, а увек је једноставан - континуирано стицање знања, озбиљна припрема, позивање стручњака у госте који умеју на једноставан и разумљив начин да објасне теме из области ИТ-ја, што није увек лако. Јер, како другачије да објасните, на пример, ко и како заиста управља интернетом, како функционише дарк веб и како изгледа/ствара се метаверс, зашто Шошана Зубоф доба у коме живимо назива добом надзорног капитализма и увиђа да, иако се трудимо да назремо обрисе дигиталне ере, ми и даље заправо “бауљамо” по мраку, а надзорни капитализам иде у сасвим другом смеру у односу на рани дигитални сан – каже Тамара Вученовић.
Ивана Радоичић
