Еразмус плус Информативни дан на УНС-у

НОВИ САД: Очекивања су да ће до краја ове године Србија постати пуноправни учесник Еразмус плус програма, односно, програмска држава, тако да за заинтересоване више неће важити никаква ограничења приликом подношења пројеката, рекла је Марија Филиповић Ожеговић из Фондације Темпус.
erazmus plus
Фото: Ilustracija

Она је на Информативном дану о могућностима у оквиру Еразмус плус програма мобилности, одржаном на Универзитету у Новом Саду, казала да ће тиме за секторе школа, образовања одраслих и рада с младима бити на располагању значајно већа финансијска средства.

Како је Марија Филиповић Ожеговић објаснила, све институције које се баве образовањем или радом с младима очекује велика новина, а то је могућност равнопраног конкурисања за све врсте пројеката у оквиру управо расписаног позива Европске комисије за овај програм мобилности за 2019. годину.

Србија је сада у фази припремних мера за пуноправно учешће, што значи да највише користи од учешћа у програму имају високошколске установе и студенти. У оквиру овог програма на годишњем нивоу размени се више од 2.000 наставника и студената у оба првца. што је пуно. Такође, постоје одређене могућности и за школе и предшколске установе. У претходна два конкурсна рока финансирано је 75 пројеката у укупној вредности од 1,7 милиона евра. Кроз њих је омогућено да велики број наставника, васпитача, омладинских радника, младих људи, учествује у пројектима мобилности, да буде на стручном усавршавању у другој школи или развије неки курс, иновира садржај неког наставног материјала - унапреди нешто у свјој школи, у својој установи. Такве могућности за високо образовање постоје већ 15 година, а тек су у последње две године постале доступне за друге секторе, рекла је Марија Филиповић Ожеговић и предстојеће промене упоредила с увођењем визне либерализације за грађане Србије – тако ће институције које то желе много лакше учествовати у партнерским програмима с институцијама из ЕУ уз адекватну финансијску подршку, много већу од оне коју могу да добију државе с парцијалним учешћем.

По речима Марије Филиповић Ожеговић, у овом тренутку с наше стране највеће интересовање влада за Италију, Немачку, Шпанију, за земље у суседству, као и за Аустрију, донекле за Хрватску и Словенију која је доста популарна. За те државе влада веће интересовање између осталог јер су у њима нижи трошкови живота. Еразмус стипендија покрива много тога, а не тражи од студената готово ништа. Међутим, ако студент иде у Холандију где су трошкови живота много виши, од стипендије сигурно не преостаје ништа за џепарац.

Мислим да је јако важно да упознавање с другим државама не буде искључиво туристичко, већ да има образовну димензију кроз стицање нових увида и прилика за поређење. Исто тако, у размени искуства неки наши наставници и предавачи не само у високом образовању, него и у школама, постају препознатљиви по добрим пракасма, што је јако важно јер тако постају амбасадори наше земљи и културе. Ту су и остварени студентски контакти и познанства који могу прерасти и у привредне или научне контакте и сарадњу.

По речима проректора за међународну сарадњу УНС проф. др Дејана Мадића, Универзитет пуно улаже у интернационализацију као стратешки циљ.

Успостављене су наше две канцеларије у којима раде компетентни људи. Оно где можемо да напредујемо је већа дисеминација идеје мобилности на свим факултетима. За то служи и овај инфо дан на којем захваљујемо Темпус Фондацији, рекао је проректор за међународну сарадњу и најавио скорашњу серију састанака с продеканима за међународну сарадњу и деканима новосадских факултета.

Како је додао, сваки факултет мора да има канцеларију за међународну сарадњу која ће се бавити мобилношћу студената у смислу Еразмус плус програма.

Представници Темпус фондације у Еразмус плус недељи заинтересоване саветују да све детаљне информације о расписаном конкурсу на који се пријаве шаљу у зависности од врсте пројекта и институција од јанура па све до марта и априла, потраже на сајту erazmusplus.rs.

В. Црњански

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести