Највећа научна забава ове јесени показала је колико наша свакодневица може да буде узбудљива уз мало ентузијазма, осмеха и много науке, саопштили су организатори манифестације.
Они наводе да је више од 370 градова широм Европе провело петак увече учествујући у највећој научној авантури познатој под именом Европска ноћ истраживача.
Овај јединствени догађај, који током једне вечери окупља на хиљаде научника, али и стотине хиљада посетилаца широм континента, постао је синоним за добру научну забаву која никог не оставља равнодушним.
Србија је овог септембра Европску ноћ истраживача организовала по јубиларни, десети пут и то у највећем броју градова до сада, наводи се у саопштењу.
Све од 16 часова па до касно у ноћ, Београд је био пун радозналаца свих узраста жељних нових сазнања, вољних да се опробају у научним изазовима, спремних да упознају забавно лице науке.
Ни велика гужва на почетној станици Лова за благо није омела мале иноваторке и иноваторе да направе своје прве научне кораке.
С друге стране, старији иноватори имали су своју доделу награда у Институту Сервантес где су проглашена победничка решења у оквиру међународног конкурса „НеМогући дизајн“, а посетиоци су имали прилике да се упознају са награђеним научницима, њиховим необичним радовима и уз то сазнају како раде 3Д штампачи.
Тржни центар БИГ био је место на којем је на једно вече наука преузела диригентску палицу, а уз звуке ласерске харфе посетиоци су истраживали свет птица, несвакидашње шкољке, необичне роботе и још необичније научне експерименте.
Центар за промоцију науке своје госте спровео је кроз неколико београдских локација које су, свака на свој начин, кроз прошлост представљале „паметно“ лице града.
Отворена лабораторија Факултета за физичку хемију привукла је велики број радозналаца и пружила им прилику да се бар на једно вече опробају као научници.
Француски институт закорачио је у будућност представљајући низ паметних, еколошких решења уз помоћ којих ће свет сутрашњице бити боље место за све нас.
Посетиоци Европске ноћи истраживача у Нишу дружили су се са истраживачима на пет локација, где су им биле представљене технологије 3Д штампе, роботике, машинских симулација, виртуалне и проширене стварности и машинског учења.
Кроз дигиталну реконструкцију Ниша, на занимљив начин приближена им је историја овог града, док су они заинтересованији за будућност проверили на који начин ће иста бити безбеднија са математиком, како можемо да сачувамо природно наслеђе и какве су могућности примене паметне метеролошке станице. Сви заједно опробали су се и у улози детектива, завирили у чаробни свет светлуцавих биљака, сазнали како треба „читати“ периодни систем елемената, а они вешти рукотворинама правили су огрлице и минђуше упознавајући се на тај начин са археолошким збиркама Народног музеја Ниш.
Посматрање небеских тела на брду Хисар била је једна од главних атракција у Лесковцу, велики Астро камп уз посматрање звезда организован је и у Ћуприји, док је и у осталим градовима у Поморављу ово била најпосећенија и по квалитету садржаја до сада најбоља Европска ноћ истраживача.
Први пут манифестацији се прикључио и Мали Зворник бележећи велико интересовање за причу о хидропоничним културама и свемирском пиву.
Уб и Ужице такође су се показали као дивни домаћини, угостивши бројне посетиоце које су одушевили занимљивим експериментима и научним причама.
Рановац је бројне малишане повео у прошла времена, упознавајући их једним важним српским владаром, првим витезом Реда Змаја, док је на платоу испред Дома синдиката у Крушевцу своје зелено, фасцинантно лице показао раскошан биљни свет.
Научно дружење градовима наставиће се и данас од 16 до 20 часова у Београду, Панчеву, Неготину, Убу, Свилајнцу, Ћуприји, Јагодини, Ужицу, Трстенику, Смедереву, Новом Пазару, Деспотовцу, Књажевцу, Малом Зворнику, Крушевцу, Зајечару.
Посетиоце у Београду данас очекује Велика научна авантура сачињена од низа узбудљивих експеримената распоређених на локацијама широм центра града.
Уз то, биће организоване и вођене туре кроз занимљиво здање Астрономске опсерваторије, а током трајања манифестације на градским линијама 16 и 31 саобраћаће научни аутобуси. Европска ноћ истраживача ове године придружиће се Европској недељи спорта, па ће тако од 19 часова у Ташмајданском парку сви радозналци моћи да се друже са научницима и спортистима, да изађу на црту једнима и другима кроз посебно осмишљене изазове, те да провере каква се то наука крије иза различитих спортских дисциплина и успеха.
Европска ноћ истраживача у Србији финансирана је из програма Хоризон 2020, који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска-Кири. Сва научна дешавања реализују се кроз три пројекта.
Пројекат ReFocuS 2.0 (The Road to Friday of Science), чији је координатор Природно-математички факултет Ниш, организује Европску ноћ истраживача у сарадњи са Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Центром за промоцију науке и Заводом за заштиту споменика културе Крагујевац.
Пројекат SCIMFONICOM 2018-19 (Science in Motion for Friday Night Commotion) координише Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду у сарадњи са Факултетом за физичку хемију.
Пројекат ReConNeCt (Reasearch, Connections, Networks and Culture) води Факултет техничких наука у Новом Саду, а партнери на пројекту су Природно математички факултет Нови Сад, Центар за промоцију науке (ЦПН), Креативно едукативни центар, Удружење научних комуникатора - Науком, Висока техничка школа струковних студија Зрењанин И Висока техничка школа струковних студија Суботица.
