ИНТЕРВЈУ Душан Kовачевић: Трајан отисак Новог Сада на мапи света

За Егзит се каже да је од првог дана знао шта је његова улога у друштву, док су се саме улоге, у складу с друштвеним приликама, мењале током скоро две деценије.
Dušan Kovačević, direktor Egzit festivala Foto: Dnevnik.rs
Фото: Душан Ковачевић, директор Егзит фестивала Фото: Дневник.рс

О томе како Егзит себе види у актуелном моменту, баш данас када почиње 19. велика светска журка на Петроварадинској тврђави, за “Дневник” говори директор Егзит фестивала Душан Ковачевић.

- Са једне стране јесте тачно да је друштвена улога Егзит фестивала еволуирала, тачније, проширила се, али оно што је била његова мисија још од почетка, а то је повезивање региона, остала је иста до данашњег дана. Наиме, имајући у виду да су се на Петроварадинској тврђави 2001. године због Егзит фестивала први пут након ратних деведесетих година окупили млади људи из целе бивше Југославије, може се рећи да је то било прво масовно окупљање овог типа након разарајућег циклуса сукоба и говора мржње - каже Ковачевић.

Нови Сад је кроз Егзит изашао у свет, а и свет је почео да излази у Нови Сад. Како оцењујете отисак Егзита на мапи Новог Сада, након оволико година?

- Једно од настојања Егзит фестивала од почетка било је промовисање Новог Сада у свету, а видљиви резултати тога јесу освајање две врло значајне европске титуле, Омладинске престонице Европе за 2019. годину и Европске престонице културе за 2021. годину. Пре Егзита он се није сматрао туристичком дестинацијом, али страни туристи су управо због фестивала почели масовно да долазе, па је након неколико година, тачније крајем прве деценије 21. века, формирана и Туристичка организација Новог Сада. Пре 20 година било је незамисливо да један од најцењенијих туристичких магазина на свету Lonely Planet, стави Нови Сад међу десет најатрактивнијих градова на свету, што је огроман помак у видљивости једног града на глобалном нивоу. Незамисливо је било и да се Нови Сад и једна музичка манифестација из овог града препоручују и помињу у светским медијима као што су „Гардијан“, ЦНН, „Форбс“ и „Ел Паис“. Са престижним титулама, међу којима су Омладинска престоница Европе и Европска престоница културе, отисак Новог Сада на мапи света добија и једну нову дубину, па се знатно примећује раст туризма у граду, што ће тек кулминирати у наредним годинама.

Какви су циљеви Егзит фестивала као актера у друштву Србије?

- Поред регионалног аспекта, Егзит има друштвену мисију и на националном нивоу, па је реализовано на десетине акција и пројеката. Издвојио бих хуманитарну акцију „Асови за децу“ у којој је прикупљено 120.000 евра и изграђено је болничко крило у Нишу за децу оболелу од рака. Такође, сваке године младим талентима додељујемо награде „Youth Heroes“, како бисмо их додатно подстакли да напредују, али и да бисмо им дали медијски простор који заслужују. Ту је и низ других едукативних кампања, као што је недавно покренута кампања „Stay Clean“ која на иновативан начин младе информише о штетности наркотика.


Градимо тврђаву мира и толеранције

Не тако давно, идентификовали сте поновни раст оних идеја, које су довеле до Егзита као одговора на мржњу, изолацију, искључивост... Да ли је у питању затварање историјског круга, односно, да ли ће Егзит и у будућности бити тврђава мира и толеранције?

- Наш сан је да се зауставе циклуси сукоба и ратова на Балкану, који се понављају на сваких неколико деценија, а циљ наше регионалне мисије јесте да едукујемо следеће генерације младих људи који ће онда на позив да узму пушке у руке и ратују једни против других, само одмахнути руком и отићи заједно на пиво на неком од Егзитових фестивала.      


Како се Егзит позиционира у свету у односу на друге музичке фестивале? Поред промовисања музичког програма, Егзит се често у неким од својих друштвених кампања обраћа светски утицајним појединцима, као и посетиоцима из страних земаља.

- Очување планете и промовисање мира несумњиво су теме од глобалног значаја, а активности на ова два поља биле су темељи многих фестивала, као што је Woodstock. Та мисија се код већине негде изгубила, док је Егзит један од ретких фестивала који је и настао из друштвеног активизма и то баштини, на шта се поносимо. Круна тога јесте сарадња са легендарном иконом мировног покрета Јоко Оно и објављивање Првог светског мира, где смо повезали те две друштвене мисије са слоганом „Peace on Earth, peace with Earth“.

Егзит фондација и сам фестивал изгледа да су нераскидиво повезани? 

- Егзит фестивал и његова фондација јесу повезани, јер је нама друштвена мисија пођеднако важна колико и музички део. Овај део који јесте видљивији, гласнији и популарнији, али је управо то мисија фестивала од самог почетка – да користи музику и забаву како би се пренела врло значајна порука.

Фестивал је прешао и регионалне границе, а да ли је порука остала иста?

- Порука је од почетка иста, као и основни циљ градње културних мостова у региону. Нажалост, двадесет година касније, сведоци смо да је та мисија повезивања региона потребнија него икада у овом веку и управо због тога је Егзит 2016. године покренуо платформу „Тихе балканске већине“ са циљем да окупи све утицајне гласове разума из региона који су против подизања националистичких тензија и сукоба, поготово међу младима. Поред тога, ове године је покренута и „Share Love“ регионална друштвена кампања, инспирисана чином младог Задранина Јура Зубчића, који је једним једноставним потезом исправио графит говора мржње у натпис који позива на љубав. У оквиру „Схаре Лове“ кампање позвали смо све људе да својим добрим делима укажу на важност заједништва, јединства и креирања бољег друштва. Циљеви ове кампање и делања платформи попут „Тихе балканске већине“ јесу да се охрабре гласови већине, јер управо већина и жели нормалне међуљудске односе у региону, за разлику од гласне националистичке мањине. Егзит, као неко ко има снажан глас, не само у Србији, већ и у читавом региону, појачава глас здраворазумске већине и указује да је националистичка мањина ипак и даље – у мањини. Прави пример већине која се буни против мржње јесте градоначелница Супетра на Брачу, Ивана Маровић, која се није двоумила да жестоко осуди напад навијача Торциде на двојицу момака српске националности и одмах је реаговала повукавши донацију овом клубу. Након „Youth Heroes“ награда, она нас је инспирисала да ускоро покренемо и још једну доделу признања, у виду награде за регионално помирење и сарадњу, као још један корак даље у давању медијског простора људима који то заслужују својим добрим и храбрим делима, како би служили као инспирација и узор пре свега младима.    

Светозар Крстић

 

EUR/RSD 117.5784
Најновије вести