Пар орла крсташа, који је, иначе, и симбол са грба Србије, живи у Српском Крстуру и они су једини у Србији.
Зато је неопходно, оцењено је на данашњем скупу, створити услове и учинити све како би њихово станиште било очувано.
Ова кампања ће допринети томе да услове за орла крсташа учинимо бољим, да покушамо да омогућимо да он заиста опстане на овом простору, каже министар заштите животне средине Горан Триван.
Напомиње да су то, ипак, краткорочне мере, те да су Србији неопходне дугорочне мере.
„Од свих мера које треба применити човечанство је урадило много у смањењу гасова стаклене баште, али ми смо од 1990. године емисију гасова стаклене баште планетарно повећали за преко 60 одсто.
О каквој заштити животне средине у Европској унији и Уједињеним нацијама ми онда говоримо, када се циљеви не достижу“, упитао је министар Триван, примећујући да је ЕУ промашила циљеве 2010 и 2020. године, иако је најбоља у томе.
„Чињеница је да се 40 година бавимо одрживим развојем и 30 година гасовима стаклене баште, а резултат је да средњегодишња температура расте. Решење је у пошумљавању. Најновија студија објављена у Швајцарској показала је да стручњаци процењују да, уколико бисмо у годинама које су пред нама, посадсили близу милијарду хектара шума на планети Земљи, онда би те шуме, за десетак година најраније, абсорбовале око две трећине угљен-диоксида из ваздуха. Зато се ја питам зашто је тако компликовано пошумити хектаре шума у свакој земљи и ја заиста не знам зашто се то не ради и ми ћемо, као министарство, зато наставити да гурамо ту причу и у ЕУ и у УН“, каже Триван.
Илуструјући ситуацију у којој се орао крсташ налази на рубу опстанка у Србији, директор Друштва за заштиту и проучавње птица Србије Милан Ружић навео податак који показује где је некада била Србија у односу на Мађарску, у којој данас живи чак 150 парова орлова крсташа.
„Мађарска је кренула да ради ово што ми данас радимо још пре 30 година. Када је Делиблатска пешчара бројно била насељена крсташима, тада је у Пешчари било око седам парова крсташа. Било их је више само у Пешчари, него у целој Мађарској. Сада у мађарској има преко 150 парова крсташа, а у Србији само један. То говори да наш национални симбол нисмо сачували, али су колеге у суседној држави пуно урадиле и то је пут којим ми треба да се крећемо“, рекао је Ружић.
Он је објаснио да смо дошли у такву ситуацију да је активисти тог Друштва физички морају да буду на терену 24 сата и да мотре да две одрасле птице. То, каже, није нимало једноставно, на северу баната где су временски услови „идилични“, на отвореном простору, по киши, снегу, ветру.
„Ипак, за свега три године успели смо да помогнемо да пет младунаца преживи и надамо се и да ова два последња, да узлете и да обнове популацију“, каже Ружић.
Компанија „Carlsberg Србија“ покренула је кампању „Лавовски за орлове“, како би њихово станиште било очувано.
„Одлучили смо да у наредним месецима од сваке продате флаше 0,5 литра лав пива одвојимо по један динар за обнову станишта орла крсташа, што је кључно за то да се ова врста врати на своје вековно огњиште“, рекао је генерални директор компаније „Carlsberg Србија“, Владимир Вава.
