Говорећи на промоцији романа у књижари Делфи у Студентском културном центру Београда, Кецмановић је додао да "прича која се није десила" у роману представља метафору за савремени свет.
"У коме је вечита експлотација добила нове облике, а хипокризија доведена до крајње тачке, где је црно бело, а бело црно. Питам се да ли је (Џорџ) Орвел био толико генијалан да то предвиди или ови данас користе његове пројекције како им одговара", навео је Кецмановић.
Кецмановић у роману говори о богатом Американацу чији усвојеник српски дечак Младен врло брзо схвата да са његовим старатељем није баш све како треба и да је рај у који је доведен нешто сасвим треће, нешто злокобно и насилно.
Издавачка кућа Лагуна је саопштила да је "Кад ђаволи полете" политички некоректан роман, између драме и трилера.
Кецмановић је оценио да "ђаволе може да приземљи само Бог", добивши аплауз посетилаца у испуњеној књижари.
Књижевница Мирјана Бобић Мојсиловић је оценила да је Кецмановић написао "бруталан и брутално истинит" роман.
"Ово је мушки роман по језику који Влада користи да опише једну велику тему западне цивилизације. Прочитала сам га као невероватно тачну и истиниту метафору о тренутку у коме живимо, не протеклих десет, него 100, 200 година", оценила је Бобић Мојсиловић.
Према њеним речима, "Кад ђаволи полете" је "прича о злостављању, ломљену човека, о психичком, физичком, сексуалном злостављању".
Бобић Мојсиловић је приметила и да "ужас окружује књигу и Кецмановића", пошто, како је навела, ботови оптужују књигу и писца "за ужасне догађаје".
Навевши да су такве оптужбе против Кецмановића биле "као кад би Достојевског оптужили за промоцију самоубиства", Бобић Мојсиловић је додала да се дешава да људи одлучују окренути се против књиге и писца, који је "ни крив ни дужан написао истину".
"Књига је дубоко против насиља, иако се бори бруталним контекстом и текстом, али утолико је делотворнија", нагласила је Бобић Мојсиловић.
Писац Владимир Табашевић је истакао да му се код Кецмановића допада "његова испрекинута, крња реченица која својим стилом, формом сугерише тему којом се бави".
"У поплави паралитературе, ангажоване књижевности која има за циљ промовисање одређене врсте идеолошких становишта, Кецмановић успева да из нехата талентом проговори нешто што је прилично важно", оценио је Табашевић.
