Био је сведок страдања својих пријатеља из култне београдске групе Екатарина Велика, у времену из ког га многе старије генерације памте.
Седам година Арсеније је провео у манастирима широм света, био осамљен пет година на планини без контакта са светом, да би пронашао пут спасења и изашао из пакла из ког нису могли његови пријатељи.
У манастиру Острог Арсеније је отворио душу, отворено причајући о наркотицима, свом и животу својих пријатеља.
- Надуваш се хашишом, узмеш гитару, кренеш у свој свет, а од тог света, само је један корак до суицида - почиње причу Арсеније.
Александар Јовановић рођен је у Београду 1960. године, у породици просветних радника, у свету музике био је познат под надимком Аца Плави.
Завршио је Трећу београдску гимназију, коју је уписао 1975. године. Касније је дипломирао на Стоматолошком факултету у Београду, иако му је жеља била да студира Академију ликовних уметности. За време студија био је део друштва најпознатијих рок музичара југословенског "црног таласа", а ту су били уметници попут Милана Младеновића, Бојана Печара, Маргите Стефановић.
Он се 1989. године преселио у Њујорк, са својим најбољим пријатељем Душаном Герзићем Гером, са којим се дружио јој од раног детињства. У Њујорку постаје део источњачке секте "Гуру Махараџи", као и инструктор трансценденталне медитације. Тамо упознају и хрватског фотографа Стефана Лупина. У Америци је открио православље, за које сматра да га је спасило од порока и греха.
Александар 1993. године први пут одлази у Свету Гору, а те године креће и његов живот искушеника у манастиру Високи Дечани. Наредне године, 1994. замонашио се и добио монашко име Арсеније.
Занимљиво је да је Арсеније 2006. године објавио књигу под називом "Бог и рокенрол", у којој су главне теме његова младост, живот у Њујорку, свет порока и смрт пријатеља. Он је говорио о томе да је рокенрол за њега веома болна тема и да му је управо рокенрол однео много вољених људи.
- Рокенрол оставља ожиљке и тешке последице - враћа се сећањима Арсеније.
Дипломирани стоматолог Александар Јовановић, данас монах Арсеније, успео је да се спасе на свој начин:
- Писао сам отворено, а Бог ми је сведок да нисам ништа измислио, јер сам и ја практично био гори од свих њих - признаје Арсеније.
- Моје је да покушам да објасним и преведем људима оно што не виде, јер нису искусили, јер и ја сам био мангуп, пробисвет, читао сам и гледао и доживео свашта. Рокенрол има неки смисао само у почецима и да то буде само једна врста бунта против сивила свакодневице, уколико се пређе граница, уз конзумирање наркотика, он постаје отрован, ако се претера постаје смртоносан - закључује причу монах Арсеније.
Недавно, у једном свом интервјуу, осврнуо се на најраспрострањенију болест савременог друштва - депресију и открио разлог због чега ова пандемија не престаје. Тајна је у једној ствари!
Брзина коју живимо и која нам је наметнута води, каже, на психијатрију, код дилера, у јавну кућу или у ресторане:
- Зашто су на Западу људи предебели? Зато јер им је душа бескрајно гладна, а тело им је сито. Они једу да утоле глад, не физичку, већ духовну, а она не може да се утоли храном у фаст фуду.
Узрок оваквог стања је, према речима оца Арсенија, недостатак љубави.
- Нема љубави. Друштво одвлачи родитеље ван куће, преоптерећени су, немају времена за децу. Васпитавани смо без љубави. Зато имамо епидемију психичких болести. Од лакших, попут анксиозности, страхова и депресије, па до најтежих стања. То све потиче од уништавање жене која губи два своја најмоћнија оружја: женственост и љупкост. Изгубивши контакт са Богом и оним што јој је Богом дано такмичи се са мушкарцем. Деца одрастају у том амбијенту и када мајке изгубе своју црту жене, онда и девојчице, њихове ћерке, постају још горе. Мушка деца почињу да мрзе мајке које их нису васпитале да воле женски род и то ствара амбијент насиља у којима мушкарци малтретирају жене и децу. Губи се свака мера - Арсеније нам преноси мудрости.
Отац Арсеније објашњава како то сами правимо пакао са којим се суочавамо и за живота, али и када наше срце престане да куца.
Своје мудрости отац Арсеније Јовановић уредно дели у својим емисијима, како би и нас оплеменио, продуховио. Једна је названа "Древне мудрости Арсенија", а друга под његовим именом "Монах Арсеније - званични канал манастира Рибница".
У једној од својих беседа, отац Арсеније прича да се Срби никога иникада нису плашили, а понајмање оних који желе да нам узму Космет!
- Да ли су се Немањићи некога плашили? Да ли се Кнез Лазар уплашио силе Азијске када су, као непрегледно и небројено јато скакаваца, пали на Балкан? Да ли се Карађорђе плашио Турака и потурица, да ли су се Надежда, Милунка, Мишић, Путник, Бојовић, Степа и остале војводе и војници лављих срдаца плашили Шваба и швапских слуга и коњушара, да ли се Дража Михаиловић плашио, да ли су се и наши партизани, и то су све били Срби, уплашили Немачког крволочног Вермахта – нису! Нико се од њих није уплашио! Увек је Србин устајао против неправде и гинуо, али на крају увек побеђивао - прича наш велики духовник и додаје:
- Не дозволимо ни данас да нас уцењује било ко и било за шта! Ако неко изда Косово, на њега пада клетва Лазарева!
