За Миодрага Мићу Вукасовића (1962) из Бачке Паланке прича крај воде започела је пре више од пола века, када се као деветогодишњак играо на улици у Гајдобри, где му је породица тада живела. Комшија је кренуо на пецање, па је позвао и њега.
Наравно, дечак је за дозволу да комши направи друштво питао родитеље, а када су му дозволили, вероватно нико од актера тог догађаја није наслућивао да ће Мића добар део живота провести у природи и крај воде.
-Одмах ми се пецање много свидело. Први штапови су ми били од леске, после од бамбуса, и тако редом, како се већ технологија развијала – присећа се Мића.
Био је некада и ловац, али највећа страст му је био и остао шарански риболов. За то постоји једноставно објашњење.
- Шаран је лукав као лисац. Изазовно ми је надмудривање са њим. Уз то је борбен и атрактиван, па ми шарански риболов највише лежи и највише у њему уживам.
Највећи примерак ове рибе пао је, каже Мића, на каналу Дунав – Тиса – Дунав, а био је тежак 6,5 килограма. Од већих трофеја памти и штуку од 4,5 киле коју је такође уловио на ДТД-у. Уживао је Мића крај воде и штапова деценијама, али онда је дошла 2012. година и и несрећа за машином у фабрици у којој је радио, после које је остао без десне руке до изнад лакта. Ипак, ни то га није ни поколебало ни обесхрабрило.
-Рекао сам себи: главу горе! Живот тече даље... Када сам се опоравио, наставио сам са риболовом. Једино ми онај одозго може ускратити пецање. И даље идем у риболов и риболовачка такмичења широм Војводине, а од 2019. године упражњавам и фидер пецање – каже Вукасовић.
Шаран је лукав као лисац. Уз то је борбен и атрактиван, па ми шарански риболов највише лежи
Од поменуте несреће, што се риболова тиче, мало тога се променило у његовом риболовачком опусу. Много чему је узпео да се прилагоди, једино не може сам да веже удице (у томе му помаже син, такође риболовац), као и када упеца већу рибу да је прихвати мередовом. На такмичењима му, наравно, помажу колеге.
- Упознао сам много људи из Војводине и целе Србије које деле исту страст. Много сјајних људи! Помогну ми, дружимо се и уживамо заједно – вели Мића.
Воли пецање на пловак, а када је открио предности фидер штапова, распродао је оне са сигнализаторима. Највише ужива крај мирне воде, попут бачкопаланачке Тикваре, ДТД-а и Бегечке јаме. Са сином и(ли) са друштвом често походи Дунав, те Гложан, Каћ, Бачки Јарак... А ни жеља никада не мањка. Једна је да оде у Мађарску на тамошње, врло лепе ревире, али и на једну ближу дестинацију.
Чуо сам да је на језеру Црни вир кренуо шаран, па ето ме ускоро тамо...
