Завод је 15. новембра прославио 100. година свог постојања и рада, а то значи да ова земља на уређен, институционалан начин штити права својине читав један век, истакао је Марић за Танјуг.
Он је казао да данашња прослава јубилеја због епидемиолошке ситуација одржана онлајн, а заводу су честитке упили премијерка Ана Брнабић, министарка правде Анђелка Атанасковић, директор Завода за интелектуалну својину ЕУ и други.
Такође, приказан је и филм о заводу, као и ретроспектива свега онога што је до данас урађено.
"Србија слави век институционалне, правно уређене заштите патената, жигова, дизајна и других права интелектуалне својине на сопственој територији".
Марић је казао да славећи овај јубилеј желимо да сачувамо од заборава све оне људе који су ову институцију подигли на ноге, одржавали је и унапређивали, а неко је морао да напише прописе и да буду спроведени у пракси, како би људи могли да живе од интелектуалне својине.
Најпре смо штитили патенте, жигове, индустријски дизајн, а касније и ознаке порекла производа и ауторског права.
Први патент који је регистрован у Управи за заштиту индустријске својине био је за проналазак „Строј за печење ракије", на име Милана Јовановица, казанђије из Новог Сада, док први патент који је одобрила наша Управа био је патент регистрован под бројем 7 за проналазак „Сама себе љуљајуца колевка", на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева, рекао је Марић.
По речима директора систем је данас модернизован и прилагођен је захтевима тржишне привреде, што омогућава да страни инвеститори дођу у Србију, и појашњава да страни инвеститор поред тога где ће да пласира свој производ, жели да буде сигуран да ли ће његова ауторска права бити заштићена у тој земљи.
"Интелектуална својина је темељ креативних индустрија, ако је не поштујемо наше индустрије неће моћи да функционишу. То су радна места за младе људе, стварање бруто домаћег производа...", рекао је Марић.
Ова установа, додаје, има едукативно-информативни центар, који подучава мале предузетнике и предузећа како да заштите права интелектуалне својине, истиче Марић.
"Завод за интелектуалну својину води преговоре са ЕУ око поглавља 7, заштита интелектуалне својине, док је последњем извештају и похваљен напредак Србије у овој области", каже он.
Интелектуална својина се у правној теорији дели на две велике гране: индустријска својина, као што су: патенти, жигови, индустријски дизајн, ознаке порекла, док су ауторска и сродна права све врсте одригиналних духовних творевина.
"Заштита зауторских права у Србији је на задовољавајућем нивоу, ниво пиратерије је за кратко време снижен са 81одсто на 61 у софтверском домену", истакао је Марић.
До повреде ауторских права како је рекао Марић долази због недостатка свести о вредности интелектуалног рада.
Како је појаснио Марић, за стицање права индустријске својине власник "дела" треба да се обрати заводу са пријавом, да се поднесе захтев, што се даље разматра да ли има основа да молба буде заштићена.
Такође додаје, ако се утврди да је проналазак нов, да има инвентивни ниво и да је индустријски примењив тек тада патент може да буде признат, што значи да нико други до онога ко је заштитио неће моћи да производи тај производ.
Интелектуална својина као правна област још је старија од Завода за интелектуалну својину, прве пописе из ове обласи смо имали 1884. године, а 1883. потписан је најстарији међународни уговор Париска конвенција, док је Србија била једна од 11 земаља које су успоставиле темељ међународног права индустријске својине.
