Две године је тренирао и бокс који му је, како каже, највећа љубав. Двапут је до сада био и учесник богојављенског пливања у свом родном месту и оба пута је први допливао до часног крста. А два пута је учествовао и у спортској адреналинској авантури званој Трибалион, првој правој трци са препрекама у Србији, организованој на Тари.
Његово име је Милан Мијатовић и он овог викенда на турниру у Трсту у Италији наступа као играч Фудбалског клуба „Бели орлови“ из америчког Њу Yerzija, чији чланови су, на пропутовању до Трста, посетили и Зрењанин. Капитен екипе Ђорђе Узелац, наиме, рођени је Зрењанинац и захваљујући њему ова спортска дружина је боравила и у граду на обалама Бегеја.
-Стриц моје девојке је тренер у „Белим орловима“ и он ме је позвао да се придружим екипи. Обрадовао сам се и радо пристао, а питали су ме за још двојицу фудбалера, па сам позвао моје другаре Николу Косовића и Луку Мандића – прича за „Дневник“ Милан Мијатовић, иначе студент београдског Факултета за menayment у спорту.
Прве фудбалске кораке Милан је направио у ОФК Бегеј из Житишта. После је прешао у Раднички из Зрењанина, где је провео неколико година, а потом је задужио дрес Рада из Београда. Пут га је затим водио назад у Раднички, па у матични клуб Бегеј, одакле је отишао у Инђију, где је донедавно и живео због обавеза у омладинском погону клуба.
-Не остајем у Инђији. Тренутно не знам где ћу наставити каријеру, али се надам да ће бити добар избор – каже момак који игра на позицијама левог крила и шпица.
Као дечак је две године тренирао и бокс у житиштанском клубу Спартанац, код тренера Милана Зорића.
-Имао сам 13-14 година и то ми је била прва, а можда и највећа љубав. Одрадио сам два меча и био сам други у Војводини. Али сам у међувремену престао да се бавим боксом, и то на наговор оца, који ми је казао да не жели да гледа како добијам ударце у рингу. Једно време сам кришом ишао на тренинге, али сам се онда дефинитивно посветио фудбалу – открива Милан.
Шира јавност нашег саговорника зна и као двоструког победника пливања за часни крст. Каже да је због другара одлучио да учествује у овој све популарнијој манифестацији, али да није кренуо са намером да први доплива до крста.
-Први пут сам пливао пре епидемије коронавируса, а други пут 19. јануара ове године. Осећај је предиван, заиста га не могу описати речима. Осећате посебан адреналин. Због тога сам одлучио да убудуће пливам сваке године – истиче Милан.
Када смо већ код адреналина, Мијатовић је ове године други пут учествовао у авантури Трибалион на Тари. Такмичари различитих генерација и занимања, пристиглих из свих крајева земље, учествују у две трке. Мање захтевна, Трибалион Грин, рута је дужине 12 километара, са 31 препреком. Прилагођена је рекреативцима и свим љубитељима природе, који желе да уживају у изазову. На путу од старта до циља учесници наилазе на препреке са гумама, прескакачу греде и провлаче се испод њих, гађају у мету, носе терет, провлаче се испод жице, прелазе преко мердевина, дрвених зидова…
-У теретани у коју сам ишао причало се о Трибалиону. Испрва нисам ни знао шта је то, па сам потражио на интернету. Овај догађај ми је одмах привукао пажњу, те смо убрзо формирали тим и упустили се у авантуру. Други пут сам ишао са момцима и девојкама из Полицијске управе Зрењанин и Ватрогасно – спасилачке јединице. Први пут сам учествовао у захтевнијој трци, а ове године у краћој, и то због фудбала. Сезона је била у току, па нисам хтео да се форсирам. Али, на јесен ћу опет на тежу стазу – одлучно ће Милан Мијатовић.
Жељко Балабан
