МИНИСТАРКА ИРЕНА ВУЈОВИЋ Капитална улагања у животну средину у Војводини највећа до сад
Република Србија, захваљујући стабилним и добрим финансијама у стању је да улаже велика средства у заштиту животне средине у Србији и на тај начин учини бољим животни стандард грађана, рекла је министарка заштуите животне средине Ирена Вујовић у интервјуу за портал Војводина уживо.
Током следеће године буџет Министарства заштите животне средине биће 18 пута већи у односу на бужет (истог министарства) из 2010. године и износиће невероватних 92.25 милијарди динара, рекла је Ирена Вујовић.
Шта је до сада урађено, где, колико и у шта ће се улагати у наредном периоду, како види Србију за пет година, то је рекла министарка Ирена Вујовић.
Управљање отпадом проузрокује највеће проблеме у животној средини, јер изискује велика финансијска улагања и поштовање унапред постављених, углавном европских, стандарда. Тренутно су у Војводини у функцији 4 санитарне депоније Кикинда, Панчево, Сремска Митровица и Суботица. Количина одложеног отпада на санитарним депонијама у Војводини у 2022. години је 168.608 т.
Да би се изборили са великим количинама отпада које се ствара на територији Војводине, планирана је изградња осам регионалних центара.
Регион Општине које обухвата
Нови Сад Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Нови Сад, Србобран, Темерин, Врбас, Жабаљ
Суботица Бачка Топола, Чока, Кањижа, Мали Иђош, Нови Кнежевац, Сента, Суботица
Инђија Инђија, Ириг, Пећинци, Сремски Карловци, Стара Пазова
Сомбор Апатин, Бач, Кула, Оџаци, Сомбор
Вршац Алибунар, Бела Црква, Пландиште, Вршац
С. Митровица Богатић, Рума, Сремска Митровица, Шабац, Шид
Панчево Ковин, Ковачица, Опово Панчево
Кикинда Ада, Бечеј, Кикинда, Нова Црња, Нови Бечеј
Зрењанин Сечањ, Тител, Житиште, Зрењанин
У Регионалној депонији Суботица тренутно се прерађује око 32.000 тона отпада који се сакупи у Суботици и још шест општина на северу Бачке.
Просечна годишња продукција отпада у Војводини је 572.000 т. Од тога, око 14% комуналног отпада завршава на дивљим депонијама којих према званичним подацима има око 400 у Војводини. Према морфолошком саставу, органски отпад (баштенски отпад и остали биоразградиви отпад) заузима 45,6% у укупној маси комуналног отпада. Укупни отпад од пластике чини 9,8%, док укупна количина папира и картона износи 6,6%, затим следе метал (6,1%), ПЕТ амбалажа 4,6%, стакло (3,4%), текстил (3,6%), композирни материјали (3,1%) и остало (укупно 17%).
Предуслов за подизање капацитета рециклаже и искоришћење енергетских и материјалних потенцијала отпада је успостављање система примарне и секундарне сепарације комуналног отпада у локалним самоуправама што је у почетној фази, након деценија занемаривања овог проблема, како је и напоменула Ирена Вујовић у интервјуу порталу Војводина уживо.
У Војводини је организованим сакупљањем отпада обухваћено 86% становништва, углавном урбаног што је нешто више од 500.000 домаћинстава.
Са улагањем у заштиту животне средине не сме да се стане, то је један од основних параметара доброг животног стандарда грађана, а држава Србија тежи да својим улагањима и активностима на терену побољша све аспекте живота њених грађана закључила је Ирена Вујовић за портал Војводина уживо.