Како објашњава проф. др Бранислав Тиодоровић, мишја грозница јавља се ретко, али свакако треба бити опрезан у одређеним ситуацијама, нарочито када је чување хране у питању.
Мишју грозницу изазива вирус, а лептоспирозу бактерија. Симптоми су слични, оболели имају високу температуру, јаке главобоље, али и оток лица.
У оба случаја на удару су бубрези, а код лептоспирозе и јетра, и пацијенти имају жуту боју.
Мишја грозница јавља у јесен, али може и током лета, али треба напоменути да се заиста јавља ретко. Обично се јавља код сеоског становништва, на планинама, где чувају овце, стоку... Пољских мишева сада има нешто више што може направити проблем ако се рецимо лоше чува храна као што је млеко, а посебно сир. Они могу да заразе храну, а најопасније је што уринирају преко млека или сира преко хране која није заштићена. Када неко узме ту храну може да се зарази, тако се мишја грозница јавља код људи у граду преко намирница. Али свакако, они који производе сир у свом домаћинству или млеко, знају како се то држи а разлог је управо тај да мишеви не дођу до њега, каже професор Тиодоровић.
Узрочник је Hantaan virus, а природни резервоар су разне врста глодара како што су пољски мишеви који излучују вирус преко својих секрета. Човек може да се инфицира преко респираторног тракта, дигестивног и контактним путем.
Тиодоровић наводи да је сир ипак најопаснија храна.
Сир је ту опаснији. Сећам се епидемије у Црној Гори у којој сам учествовао 1983. године, када је мишја грозница нашла пут до града управо на овај начин. Зато, треба обратити пажњу на чување хране, а посебно на млечне производе. Такође, људи који проводе време у природи, они који користе гљиве, или воће које се сакупља испод дрвета и о томе треба водити рачуна, јер мишеви туда могу да прођу и да загаде воће. Ипак, напомињем, мишја грозница је код нас релативно ретка, немамо велике епидемије, каже професор Тиодоровић.
K1info/blic.rs
