Из тог друштва апелују на институције да хитно образују радну групу, донесу правилник и почну са решавањем случајева тровања указујући на то да се дуже од осам година чека на оснивање Радне групе за спречавање тровања и успостављање Протокола о поступању у случајевима тровања дивљих животиња.
Како истичу, то је предуслов да се све учесталији злочини према природи учинковито истражују и кажњавају.
Орао је пронађен на ораници у близини Кикинде, а по свему судећи страдао је хранећи се затрованом лисицом, док су у његовој близини нађени и лешеви мишара, такође, строго заштићене врсте.
Тимови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и њихове мађарске колеге из организације ММЕ - БирдЛифе Хунгарy, заједно са специјално обученим псима за претрагу терена, излазе на терен како би открили лешеве животиња и затроване мамце.
Тровање дивљих животиња, посебно птица грабљивица, једна је од највећих опасности за њихов опстанак у Србији, наводи се у саопштењу и указује на то да је само у последње 22 године од последица тровања широм Србије страдало преко 2.300 јединки заштићених птица, од чега више од 100 орлова белорепана.
У већини случајева, додају, тровање је било намерно и коришћени су мамци који су третирани пестицидима, попут злогласног фурадана.
Извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић истакао је да губитак сваке јединке крсташа представља огромну штету за нашу природну баштину и сурово уназађује напоре да се, како наводи, на небо изнад Србије врате те величанствене птице.
Институције слабо сарађују и невољно поступају према законом дефинисаним надлежностима, док грађани и удружења за заштиту птица и природе из месеца у месец проналазе нове лешеве заштићених врста, тврде из Друштва за заштиту и проучавање птица.
Орлови крсташи доспели су у жижу јавности 2016. године када је обелодањено да су у Србији преостале свега две јединке.
Већ наредног пролећа чланови и волонтери Друштва за заштиту и проучавање птица Србије започели су програм чувања последњег гнезда те критично угрожене врсте, а бдење на територији орлова Боре и Ержике допринело је да они од 2017. до 2021. успешно подигну седам младунаца те да се у околини појаве и нови орловски парови.
Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, каже да је овог пролећа у Србији присутно најмање пет парова крсташа, као и да се сви гнезде у пространом Банату.
Орлове крсташе већина грађана доживљава као национални симбол и забринута је за њихов опстанак, а случај отрованог крсташа код Кикинде унемирио је варош на северу Баната.
Орао крсташ (Аqуила хелиаца) једна од најимпозантнијих птица грабљивица Европе, дужина његовог тела, од врха кљуна до врха репа је око 80 центиметара, а распон крила креће се од 180 до 215 центиметара. Одрасла јединка има масу од 2,5 до 4,5 килограма.
Као и код других птица грабљивица женке су крупније и масивније од мужјака.
Крсташи постају полни тек са 5 година старости, гнезда праве на стаситом дрвећу на ободу шума или у пољима те су угрожени узнемиравањем и недостатком одговарајућих стабала.
Основна храна крсташа су мали сисари попут текунице и птице средње величине.
У природи могу да доживе старост од око 30 година.
