Да ли је здравље залог и да ли заиста улог мора да буде тако велик? О томе разговарамо с нашим олимпијцем у дизању тегова, Леополдом Херенчићем, спортистом који не само да је здрав, него и дан данас, са 69 година тренира и спрема се за Олимпијаду за ветеране.
- Људски сан не би требало да буде дуговечност, него да будемо здрави до последњег даха. Да живимо квалитетно до краја. Није бити здрав само одсуство болести.
Али и не само то, важно је и да ментално и духовно напредујемо. То су све карике у ланцу, а зна се: ланац је јак колико је најслабија карика јака.
Дизање тегова није лак спорт, како сте га одабрали?
- Нисам одабрао, оно је одабрало мене. Као дете био сам гимнастичар, а касније сам желео да будем фудбалер и то сам као дечкић тренирао. Био сам брз и окретан. Када сам после завршене основне школе у Оџацима отишао код ујака у Ријеку, наставио сам да тренирам фудбал у локалном клубу. Како и фудбалери не тренирају само на трави, него се део тренинга одвија и у теретани, сви су приметили да мени то дизање тегова иде лако, да спрам своје тежине могу много да подигнем. Чак су ми и предлагали да се тиме бавим, али сам ја више волео фудбал и сматрао да је дизање тегова спорт каменог доба.
Шта је утицало да промените мишљење?
- Дизачи тегова с којима сам се сретао у теретани спремали су се за Првенство Хрватске у Вуковару. Како Оџаци нису далеко, то сам видео као прилику да видим мајку, а ужелео сам се куће... Нисам дуго тренирао, само су ми показали технику, али сам на том првенству био првак и тако сам био увучен у тај спорт. После завршене школе сам отишао у војску и ту сам на свеармијском првенству био други у војничком вишебоју. По повратку из војске, мој брат који је радио као гастарбајтер ме је позвао да му се придружим у Немачкој. Тамо сам почео да радим на грађевини, али ми се то није свидело. Отишао сам у Штутгарт и трагајући за теретаном, морам рећи игром случаја, јер језик још нисам знао, набасао на клуб дизача тегова. Они су ме прихватили и тако сам озбиљно почео да тренирам.
Како сте доспели на Олимпијаду?
- После неких 6-7 месеци позову ме у олимпијски центар у Манхајм, где је био најјачи клуб у Немачкој. Ту сам имао врхунског тренера из Америке. Годину дана пре Олимпијаде у Минхену, ја одем у Сарајево на државно првенство. Када су ме Босанци видели како дижем тегове, среде ми књижицу да могу да се такмичим за њих. На том првенству ја поправим државни рекорд за 30 кг! Тај резултат ми је донео част да будем први југословенски дизач који иде на Олимпијаду. Ангажован је сјајан тренер Соколов из Совјетског Савеза који је са мном радио тих годину дана пред Олимпијаду у Минхену. Тамо сам поставио нови олимпијски рекорд, али не задуго, претекао ме је бугарски такмичар…
Како је текла ваша даља каријера?
- Пошто сам у међувремену завршио факултет физичке културе, почео сам тиме да се бавим у Немачкој. Био сам и кондициони тренер у фудбалском клубу Бајерн и тамо се сусрео с недоумицом како да спортисти тренирају, како и када да се хране и какав им је одмор потребан да би крајњи резултат био максималан, а да тиме не угрозе своје здравље. Схватио сам да је опоравак много важнији од замора.
Данас радите као кондициони тренер. Како радите са спортистима?
- Када радим са спортистима најважније ми је да буду здрави, али не само да буду здрави док се баве спортом, него и када им се спортска каријера заврши. Одговорно вам тврдим да врхунски спорт није здрав, око 80 процената спортиста који су завршили спортску каријеру има озбиљних проблема са здрављем. Они су истрошени, похабани. Добро је рекао Дуци Симоновић то није спрот, то је циркус. Уосталом маркетинг у спорту је један од 5 најуноснијих легалних послова на свету.
Какав би требало да буде однос према спорту по вама?
- Разлог бављења спортом би требало да буде уживање, а не новац, слава, утицај... Мишљења сам, ако се не играш, ако не уживаш, немој се ни бавити спортом. Погледајте малу децу како се играју, она никада неће рећи да су уморна, мада ће се десити да заспу чим седну код маме у крило – е, то је спорт. То је права прича о спорту!
Спортисти су изложени изузетним напорима и имају много већу потребу за регенерацијом од обичних људи. Како решити да оправак буде делотворан?
- Не само спортисти, сви смо изложени том погубном утицају модерне цивилизације: једемо храну која је третирана пестицидима, потом тако прерађена да су јој додати разни адитиви да би била укуснија, не пијемо чисту изворску воду, живимо окружени и изложени разним елекромагнетним зрачењима... Наше тело има способност да се исцели и регенерише, али данас, више него икад у људској историји, све му је теже. Те проблеме настале тешкоћом да се решимо штетних материја које се таложе у организму зовем цивилизатоза, јер пре него што дође до неутралисања киселина и токсина, они оштећују ћелије, ткива, жлезде, органе, чашице, зглобове и телесне функције.
Отворени сте за нова сазнања и другачије приступе. Како сте сазнали за минерал шунгит?
- За шунгит сам сазнао од руског инжењера и физичара Сергеја Павловича. То је био одговор на питање како да побољшамо својства земље и воде, а самим тим и хране. Сергејев одговор је био шунгит, јединствени минерал на нашој планети кога има само у карелској области у Русији. Сматра се да се руски цар Петар Велики родио управо захваљујући шунгиту. На изворима воде где је овај минерал, подигнута је прва бања у Русији. Други извор се налази на северном делу језера Оњега, и зове се „Три Ивана“. Ова вода савршено лечи кожне болести. Много људи је посетило то место да би се излечило, иако тамо нема инфраструктуре. Када сам био тамо, видео сам шуму покривену одећом. То је у сагласности са легендом – ако се особа излечи, мора да остави своје личне ствари на том месту, верујте, шума је изгледала као бутик.
Какав је то минерал с тако посебним својствима?
- Овај минерал не само да прочишћава воду, он има такво својство да је минерализује, али и деминерализује по потреби! Шунгит има друга корисна својства, упија токсине, упија зрачења, има антисептично дејство. Сви научници који су истраживали шунгит су једногласно објавили да је чудотворан минерал. Овај камен потпуно апсорбује и елеминише све што представља опасност по живе системе, али концентрише и обнавља све што је лековито и продуктивно за живот и његов развој. Најзначајнија ствар коју пружа шунгит док живите под константним стресом, оптерећењем и непожељним еколошким условима, јесу регенеративне карактеристике које поседује овај минерал.
Да ли је то можда лек будућности?
- Бројна истраживања ових јединствених особина шунгита то доказују. Ипак, сматрам да је за здравље најважније правило: отклони узрок, решићеш последицу. Проблем је у томе да не умемо себе да пратимо и да се ослушкујемо, нико нас томе није научио. Организам увек да сигнал, само је важно да га ми уочимо и препознамо. То вам је као да идете аутом кроз град и не поштујете саобраћајна правила, не обраћате пажњу на знаке, на семафоре и на крају се сударите, па се питате како вам се то догодило. Е, па догодило се, јер нисте поштовали ниједно правило, ни на један знак нисте обраћали пажњу – исто вам је тако и са здрављем!
Марина Јабланов Стојановић
