Државну церемонију предводио је државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Зоран Антић, који је на споменик Миленку Стојковићу, рад акедемског вајара Милорада Митровића, на месту битке, положио ловоров венац и истакао да је Бој на Иванковцу темељ српске револуције.
"То је велика, најзначајнија победа српског народа, да није било овог боја не би победили Турке ни не Делигради, ни на Мишару. Делиград, Мишар и Иванковац су наша три светла, победе којима је Србија ударила темеље своје државности", рекао је он.
Венце су положиле и делегације Министарства одбране и Војске Србије, општине Ћуприја и организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Свештеник цркве у Иванковцу служио је помен изгинулим у Боју на Иванковцу, а са Шанчева испаљен је симболично један хитац из "Карађорђевог топа".
У културном програму учестовала је сопран Јелена Качавенда.
Бој на Иванковцу, 18.августа 1805.године, историчари оцењују "најзначајнијом и највећом победом Карађорђевих устаника у читавом периоду Првог српског устанка".
Историчари истичу и да је то "истовремено, блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције".
"Остваривши победу на Иванковцу српски устаници пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације током читава два наредна стољећа", записали су хроничари.
Успех српских устаника био је потпун, Турци су за собом оставили богат ратни плен а сам Хафиш паша је преминуо од последица рањавања, истичу хроничари и потсећају да је Бој на Иванковцу "био први отворени сукоб устаника са турском царевом војском".
"Победа је имала велики морални одјек у целом пашалуку и ојачала самопоуздање устаника и допринела успесима у борбма за ослобођење од турске власти", оцењују хроничари.
Велики војничкин успех доживео је и Миленко Стојковић, који је и сам у овој бици рањен.
Док је са Петром Добрињцом и Стеваном Синђелићем чекао Турке, записали су хроничари, Хафис паша је Стојковићу, преко гласника, послао поруку да му се "склони са пута" а овај му одговорио: "Претњама ме не уплаши! Удри свом силом! Рђа био ако ти се уклонио".
Турска "походна војска", бројала је тада, "више од 20.000 војника, а Срби су на Иванковцу истурили 2.500 устаника, касније, трећи дан, им се придружио Карађорђе са 5.000 устаника".
Споменик Стојковићу се састоји од постамента правоугаоног облика, на чијем је врху бронзана биста и налази се у центру Спомен парка Иванковац, а шанчеви су дубоки око пола метра и пре неколико година су реконструисани.
