Замишљена као подстрек и подршка онима којима су потребни, друга од шест трибина које се одржавају по градовима Србије под називом ”Особе с инвалидитетом које су мењале свет” има мисију да мења свест најпре надлежних, стручне јавности и свих грађана о томе ко су и шта могу особе с инвалидитетеом. Ова, одржана у Новом Саду; на Камерној сцени Српског народног позоришта, била је посвећена глумици Сари Бернар, као и некима од наших не сасвим обичних људи који су, упркос својим или недостацима својих најближих, успели да се оставре и чак постигну врхунске, наизглед немогуће резултате у ономе чиме се баве.
Поздрављајући учеснике трибине и публику у којој је било неколико десетина новосадских средњошколаца, директор Color Press групе Роберт Чобан, као један од носилаца овог пројекта, рекао је да је циљ да трибина и пратећа изложба које ће се одржати у шест градова јесу да се стручна јавност и грађани подстакну на то да размишљају о томе да између њих и особа с инвалидитетеом нема разлике и да је могуће направити велика дела упркос хендикепу.
Глумица Добрила Стојнић је после надахнутог и занимљивог излагања о Сари Бернар извела и део монолога из представе у Народном позоришту у Београду; у којој и игра Сару Бернар.
- Ова трибина посвећена је чувеној француској глумици; као особи с инвалидитетом која је једна од оних које су много учиниле за светску културу, као и свима који овде живе са својим инвалидитетом. И сама сам била фасцинирана снагом и радошћу с којом је она живела живот и уметност и без ноге коју је тако трагично изгубила. Овде сам дошла да, ако могу, помогнем, да кажем да није највећа трагедија у животу бити инвалид. Мислим да је Сара Бернар јако добар пример. Играм и Фриду Кало која је такође била инвалид. Могу да гарантујем да су обе те жене биле пуне енергије, да су живот посветиле свом послу и сви знамо шта су нама оставиле. Захвална сам и Фриди и Сари које су ме научиле да не правим од муве слона. Треба да се водимо тиме да је сваки дан који живимо леп и да је дух оно што нас води, а не тело. Оно је нешто пролазно - рекла је Добрила Стојнић.
У панел дискусији учествовала је Нина Пророчић Рукавина, глумица Српског народног позоришта.
- За мене је бити инвалид само физички недостатак, и то не значи да је немогуће остварити своје жеље и идеје. То мислим како за особе с инвалидитетом тако и за за обичне људе, који мисле да је у данашњем свету, у Србији, рецимо, немогуће запослити се ако сте млади. Ја сам пример да је то могуће и верујем да онај ко је вредан и ко то стварно жели може да оствари своје снове и да ради свој посао. Ја сам неко ко нема три прста на десној руци али, одмах по завршеним студијама, сам се запослила у Српском народном позоришту и активно играм у четвртој сезони – каже Нина Пророчић Рукавина. – Нисам по томе изузетна, има многи људи у разним тешким ситуацијама, али сада као јавна личност имам прилику да кажем да успевам да следим своје снове. Ако могу било кога да дотакнем својом причом, мени је срце пуно и у суштини то је мој задатак – каже Нина Пророчић Рукавина.
У панел дискусији, своја искуства и борбу коју воде најпре духом и истрајношћу говорили су и Наталија Лазић, мастер продуцент у позоришту. С публиком је поделила исксуство у подизању аутистичне кћерке која је успела да се бави певањем и има јавне наступе. Слободан Ђуричић, музички и позоришпни продуцент, који је пре петнаестак година изгубио слух, говорио је о свом исксутву са стеченим инвалидитетом који га није одвојио од посла, већ напортив, проширио је своје делатности. На крају Борислава Перић Ранковић, стонотенисерка, актуелна светска првакиња и спортиста године с инвалидитетом у Србји, поред своје личне приче, останка у колицима после повреде на раду, заложила се за то да се на све начине помогне особама с инвалидитетом које се баве спортом или желе да се тиме баве. Њена порука је да, ако се неко нађе на таквој животној прекретници, да не размишља зашто баш мени, већ да планира шта може да уради сутра за себе, али и за друге.
Пројекат „Особе с инвалидитетом које су мењале свет“ покренула је и реализује компанија „Color Media Communications“ у сарадњи с Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Владином канцеларијом за људска и мањинска права и амабасадама страних држава у Београду.
В. Црњански
