Павловић: Гени и компјутери у персонализованом лечењу

Захављујући развитку модерних технологија за анализу генетичког профила човека, блистава, неко би рекао научно фантастична будућност медецине увелико тече. Тек , генетска истраживања и примена одређених сазанања и поступака у пракси, нису само храна за црне слутње апокалиптичних хорор филмских дистопија.

Потрага за фундаменталним знањем у молекуларној генетици како би побољшали квалитет живота, у Србији се одвија у Инстутут за молекуларну генетику и генетичко инижињерство (IMGGI) Универзитета у Беогрду. Др Соња Павловић, научни саветник, водећи је истраживач у Лабораторији за молекуларну биомедицину у овом Институту (IMGGI). Истраживачке области којима се она бави  обухватају молекуларну генетику ретких болести, хематолошке малигнитете и фарамакогеномику. Др Соња Павловић је у медициниску праксу Србије увела многе молекуларно-генетичке тестове. Наша саговорница, између осталог, на тему персонализоване медицине, предаје на Биолошком и Медиицнском факултетеу Уноверзитета у Београду.

*Шта чини темеље персонализоване медицине? Који су њени основни пронципи?

- Медицина је у суштини одувек тежила да буде персонализована, усмерена ка сваком пацијенту као јединственом случају. У веку у коме живимо персонализована медицина је нашла чврсту научну основу у генетици. Данас се сматра да све болести човека, изузев повреда, имају генетичку основу. Генетичка информација је записана у молекулу ДНК. ДНК је јединствена за сваког човека. Индивидуалне генетичке разлике међу људима утичу на све њихове особине, па и на оне које се тичу болести и здравља. Персонализована медицина користи знања о генетичкој основи болести, као и о разликама међу људима, због којих се иста болест код сваког пацијента другачије испољава. Због тога је потребно да се лечење прилагоди сваком пацијенту, нарочито кад се ради о избору лека и дозирању лекова.

* Докле се стигло са увођењем пресонализоване медицине у клиничку праксу у свету, али и код нас?

- Захваљујући напретку молекуларне генетике, посебно развитку модерних технологија за анализу генетског профила човека, и сазнањима која су допринела разумевању генетске основе болести, у клиничку праксу се интензивно уводе принципи персонализоване медицине. У свету се генетички тестови на основу којих се одређује који лек и које дозе лека треба дати пацијенту (фармакогенетички тестови), примењују у свакодневној пракси. Такође се производе лекови који делују на генетички узрок болести (молекуларни терапеутици), који су допринели да неке малигне болести нису више смртоносне, већ су постале хроничне болести. Молекуларно-генетички тестови се примењују и у нашим клиникама, као и најсавременији молекуларни терапеутици.

* На којим пројектима тренутно ради Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство? Који су вам највећи изазови?

- У Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, који је део Универзитета у Београду, ради тим истраживача који годинама прати све токове модерне медицинске генетике. Наша научна истраживања су се преточила у корисне генетичке тестове. Неки до тих тестова се већ две деценије користи у нашим медицинским установама, и стално се уводе нови. Болести којима се највише бавимо су ретке болести, малигнитети, кардиоваскуларне и гастроинтестиналне болести.

В. Црњански