Републички геодетски завод (РГЗ) Србије саопштио је недавно да је девет месеци пре рока, прописаног Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова, омогућио увид и преузимање ажурних података из геодетско-катастарског информационог система, односно дигиталних база катастра непокретности и да грађани могу та документа да траже преко нотара, адвоката и геодетских организација.
Нотари кажу да лист непокретности не смеју да издају.
У међувремену, због злоупотреба које у РГЗ-у кажу да су се догодиле, катастар је поново омогућио да грађани сами закажу термин за подношење захтева на шалтеру за лист непокретности, копију плана и уверење.
Адвокатска комора Србије сматра да је РГЗ раније него што је било планирано, пре 31. децембра, пустио у рад апликације које омогућавају геодетским организацијама и адвокатима приступ подацима катастра, али да је то учињено без пратећих прописа. Адвокат и члан Управног одбора Адвокатске коморе Србије (АКС) Тања Арсић каже да је катастар због целе ситуације са корона вирусом раније пустио у рад апликације које омогућавају геодетским организацијама и адвокатима приступ подацима катастра.
"Примена је почела раније него што је требала, а требало је 31. децембра. На жалост, ту ранију примену нису пратили пратећи прописи. Управни одбор Адвокатске коморе Србије је расправљао о тој теми и дошли смо до закључка да оно што ми можемо да препоручимо нашем чланству да када наручују листове непокретности, да их наручују за своје предмете", каже Арсић за Танјуг.
Арсић поздравља могућност да се е-путем дође до листова непокретности на брз и ефикасан начин, односно да лист непокретности буду испоручен са електронским потписом, али не на штету правне сигурности.
"Могућност да наручујемо листове непокретности јесте позитиван корак али када се наручује лист непокретности, у склопу тог листа непокретности имате трошак, а то је плаћање ребубличке административне таксе и накнаде за услуге катастра непокретности", наводи она.
Ни у Адвокатској комори Србије а ни у тарифи јавних бележника не постоји ставка која говори о томе како адвокати могу да наплате лист непокретности који је електронски наручен.
"То изискује неко време, треба да приступимо бази, да убацимо све податке, и на крају када нам стигне путем апликације лист непокретности морамо га и одштампати и поново позвати клијента у канцеларију да их предамо. Отприлике, три до четири дана прође од тренутка када наручите лист непокретности до тренутка када нам стигне у канцеларије", каже Арсић.
Она објашњава да адвокатима трошкове за услуге пред катастром плаћа клијент који траже лист непокретности и истиче да се ни адвокати ни нотари, каже, не могу претворити у шалтер Републичког геодетског завода.
Став Коморе је да адвокати имају право на накнаду за свој труд, уколико некоме треба да издају лист непокретности, али да је потребно да се цела та област детаљно регулише.
Председник Јавнобележничке коморе Србије Србислав Цвејић каже да "суштински Комора нема проблем са РГЗ" и да је Законом о уписима прописано они добијају извод из листа непокретности електронским путем преко сервиса Министарства правде.
Међутим, приликом сваке овере уговора, нотари директно улазе у базу РГЗ, врше увид, штампају лист непокретности, оверавају уговор, и странка не плаћа накнаду за преузимање листа непокретности, али ти подаци, каже, нису ажурирани.
"Ти подаци које ми штампамо по правилу су неажурни три дана. Ја сам данас оверавао уговоре о промету непокретности. Имао сам ажурне податке од понедељка. Поставља се питање шта се дешава у међупериоду", рекао је Цвејић за Танјуг.
Зато су нотари тражили да Министарство правде да мишљње о томе ко, када, како, на ком обрасцу, по којој цени, може и сме да издаје, на пример, лист непокретности.
"Министарство правде је јуче добило предлог наведене Уредбе од стране Републичког геодетског завода, која треба да дефинише издавање извода из катастра од стране јавних бележника. Када текст буде био усаглашен, РГЗ ће ту уредбу проследити Влади Републике Србије на усвајање, чиме ће се стећи сви правни услови да и јавни бележници издају ово уверење (извод)", кажу за Танјуг у ресорном министарству.
Обзиром да то није раније дефинисано, према речима Цвејића а према информацијама које је чуо, поједине геодетске организације наплаћују тај лист непокретности 50 евра иако је цена његовог издавања 1.800 динара.
Помоћник директора Сектора за информатику и ИКТ Данка Гарић рекла је за Танјуг да не види разлог да постоји документ у "папиру" и објашњава да Закон о поступку уписа у катастар непокретности и катастар водова омогућава нотарима и лиценцираним геодетским организацијама да оверевају изводе из базе података катастра непокретности, па и лист непокретности.
Прецизрала је да се то односи на онај извод за који се наплаћује административна републичка такса, и онај који је јавно доступан и бесплатан.
Она је навела да је "сукоб" настао када је РГЗ хтео да нотаре повеже директно на еШалтер како би могли да подносе захтеве за лист непокретности који РГЗ издаје у пдф формату и додала да је њима тај извод већ доступан у електронском облику.
"Ако би они (нотари) штампали тај електронски документ требало би да стављају печат да је он веран оригиналу, да је то одштампани примерак електронског документа", рекла је Гарић и навела да би нотари требало да кажу своје разлоге зашто тако и не поступају.
На питање да ли би нотари требало да наплаћују издавање листа непокретности, Гарић каже да то, нажалост, није прецизирано регулативом.
Став РГЗ је да не би требало да се наплаћује та услуга, с озбиром да извод из базе података катастра непокретности нотари користе редовно у обављају свог посла.
