Ако она иде у смеру „људи око тебе делују тако безбрижно, а ти...”, „опет си сам/сама”, „радуј се, нико не воли партибрејкере”, „како то да немаш окићену јелку”, онда особа може да доживи себе као одсечену од света, каже мастер психолошкиња и психодрамска психотерапеуткиња Ирина Бачић из Новог Сада.
– Многи људи празнике повезују са породичним окупљањима, а ако су доживели губитак блиске особе, припреме, као и сами датуми, могу болно појачати туговање – додаје Ирина Бачић. – Ту су и разне норме понашања, притисци и очекивања како би требало да се проведу празници и са ким, као и то шта све „није нормално”, а шта је пожељно у том контексту, односно шта се све „мора”. Будући да све ово има везе са неким групама, јер и „свет” је група, и очекивања, као и друштвене норме, долазе од неких група, отуда наша идеја за организовање групе подршке за особе којима је то сада потребно. Колегиница Кристина Јовановић и ја трудићемо се да направимо атмосферу где, уместо очекивања и притисака, постоји нешто што је члановима и чланицама сада потребно. Можда је то атмосфера у којој се лако истичу различитости, где се слободно може рећи и мислити било шта, без страха од грешке, или нешто треће.
Групи може да се прикључи било ко, под условом да је пунолетан и да дође на индивидуални разговор са психолозима, како би се упознали пре почетка серије од укупно шест сусрета, с тим да није обавезно присуство на сваком од њих.
– Постоји опција да се свако пријави када осети потребу за подршком (mestosusreta2@gmail.com), а ако се покаже да је члановима/цама то важно, наставићемо да се састајемо и након јануара – напомиње. – Интересовање за групу подршке је доста велико, али се неки људи ипак повуку. Многи су амбивалентни, што може да се објасни замором од животних садржаја, али и осећањем нелагоде при помисли да се излажу пред непознатима. То је у реду, а ми као водитељке ослушкиваћемо „како град дише” у овом периоду и то ће нам значити у осмишљавању будућих група. Када тражим шта је заједничко људима који се у овом периоду јављају за стручну помоћ, примећујем да се осећају исцрпљено од разних „зачараних кругова” који се понаваљају, а сада кулминирају. Многи су уморни од учесталог стављања туђих потреба испред својих, невезано за пол и године. Тешко им је да се љуте на начин који би за њих био у реду, а пред крај године су нам разни капацитети на измаку и љутња је и те како потребна како бисмо сачували себе од сагоревања.
У групи подршке примењиваће психодрамске и арт технике.
– Бављење личним садржајима преко симбола, слика, боја, скулптура, покрета, пре свега је занимљиво, буди радозналост и употпуњује устаљене рационалне начине размишљања. Кроз психодраму људи могу да трагају за креативнијим начинима решавања својих изазова, односно да припреме себе за проналажење свежијих одговора на изазове.
У сваком процесу рада на себи је важно осетити искуство, а не само разумети и причати о њему. За ове технике није важан таленат, нити да се особа разуме у уметност, јер је поента да свако има у себи семе креативности – додаје саговорница.
С. Милачић
