Индекс прве године студија добило је 6.828 свршених средњошколаца, њих 4.650 уписало се на терет државе, док ће 2.178 студије платити из свог џепа.
На основне струковне студије у овом року уписана су 133 бруцоша, од 260 колико је конкурисало. Од тога њих 67 студије почиње о трошку државе, а 66 их плаћа из сопственог џепа. Струковне студије биле су привлачне за оне који желе да студирају на Медицинском и Факултету техничких наука, док на Природно-математички и Факултет спорта и физичког васпитања нико није упао на буyет, док је на ПМФ-у конкурисало и примљено на самофинансирање њих 30, а на популарном ДИФ-у 12.
Много је веће интересовање владало за основне академске студије. Укупно их је примљено 6.239 – 4.234 на буџет и 2.005 самофинансирајућих, а конкурисало је 8.367 студената. Највише студената примио је и највећи факултет: ФТН – њих 2.325, од чега 1.410 на буyету и 915 самофинансирајућих. На Пољопривредни факултет у овом року уписала су се 392 студента – 376 на ће студирати о трошку државе, а само 16 прву годину плаћаће из сопственог џепа. На Филозофски факултет ове године уписало се 686 студената, 469 на буџету и 217 самофинансирајућих, док је индекст Технолошког факултета добио 181 бруцош: 179 студираће о трошку државе, а само двоје плаћаће их сами.
На Правни факултет уписала су се 442 студента, 178 на буџет и 264 самофинансирајућа, а индекс Медицинског факултета добио је 201 студент, од којих ће њих 136 ићи на буџет, а 65 ће се самофинансирати.
Економски факулет традиционално је тражен па га су га ове године уписала 774 бруцоша: 467 на буџету и 307 самофинансирајућих. На Природно-математички уписала су се 503 студента прве године, 390 на буyету и 113 на самофинансирање. Гужве има и на Академији уметности, коју је уписало 185 свршених средњошколаца. Њих 146 ће на буyет, а 39 на самофинансирање, макар прву годину. Трагично је на Грађевинском факултету, где је уписан само 61 бруцош, и то 60 на буyету и само један на самофинансирање. За њих је први конкурсни рок и продужен, али резултата није било. Технички факултет “Михајло Пупин” уписало је 187 студената прве године, њих 158 на буџету и 20 на самофинансирању. На Факултет спорта и физичког васпитања у овом року уписало се 208 будућих студената, њих 164 студираће о трошку државе, а 44 ће студије плаћати из свог џепа. Педагошки факултет уписало је само 55 студената, и сви су на буџету. Нешто мање, њих 48, уписало је Учитељски факултет с наставом на мађарском језику, њих 46 је на буџету, а двоје ће сами плаћати студије прве године.
Интегрисане студије на Пољопривредном факултету уписало је 60 матураната, њих 53 на буџету, а седам на самофинансирању. Стање је сасвим другачије на Медицинском факултету, где су ове студије, које су уствари студије медицине и стоматологије, уписала 383 матуранта, њих 284 на буyету и 99 на самофинансирању. И Природно-математички факултет има интегрисане студије, али је овај индекс добило 13 бруцоша, њих 12 на буџету и само један самофинансирајући.
Тако, нема више места на одсеку Ветеринарска медицина Пољопривредног факултета, на одсецима Енглески језик и књижевност, Журналистика, Социјални рад, Педагогија, Психологија, Комуникологија и односи с јавношћу Филозофског факултета. Попуњене су и све буyетске клупе Правног факултета, као и оне на групама Радиолошка технологија, Специјална едукација и рехабилитација, Медицинска рехабилитација на основним студијама на Медицинском факултету и на групама Дентална медицина и Медицина на интегрисаним студијама. И на овом факултету попуњена су сва буџетска места. На Факултету технчких наука индекса за други круг више нема на смеровима Софтверске и информационе технологије, Производно машинство, Механизација и конструкционо машинство, Енергетика, електроника и телекомуникације, Рачунарство и аутоматика, Примењено софтверско инжењерство, Софтверско инжењерство и информационе технологије, Биомедицинско инжењерство, Информациони инжењеринг, Грађевинарство, Геодезија и геоинформатика, Архитектура, Сценска архитектура, техника и дизајн, Индустријско инжењерство, Инжењерски менаyмент, Инжењерство информационих система, Мехатроника, Графичко инжењерство и дизајн и Анимација у инжењерству. На Природно-математичком факултету попуњене су све клупе на смеровима Рачунарске науке и Информационе технологије, а на Академији уметности, на смеровима Композиција, Ликовне уметности, Примењене уметности и дизајн, Глума на српском језику и Музичка продукција.
И. Радоичић
