Према подацима из Миграционог профила, током 2020. године примљено је 1.570 захтева за реадмисију, за 1.191 затхтев дата је сагласност, а повратак остварило 1.008 држављана Србије.
Министарка је на онлајн конференцији "РЕ-Интеграте - Ка одрживом повратку и реинтеграцији" рекла да за Србију успешност и одрживост повратка не значи само корак ка прикључењу ЕУ већ је и израз трајне стратешке опредељености за креирање одрживих и делотворних решења подршке за повратнике.
Сложеност миграционих токова и субјективни и објективни фактори који мотивишу мигранте условили су да питања одрживог повратка и реинтеграције повратника буду стално актуелна, навела је министарка.
Како је додала, лоше образовање, слабо познавање матерњег језика, недостатак докумената који су предуслов за пријаву на евиденцију незапослених, као и намера за што скорији повратак у неку од чланица ЕУ, чињенице су које у значајној мери отежавају процес креирања и утичу на резултате доступних мера економског оснаживања повратника.
Кисић Тепавчевић је рекла да се повратници по Споразуму о реадмисији суочавају са недостатаком докумената, нерешеним социјалним, стамбеним и економским проблемима, социјалном изолацијом услед недостатка или губитка контаката, слабом информисаношћу о потенцијалним програмима подршке.
Према њеним речима, систем социјалне заштите има важну улогу у заштити повратника који имају могућност да остваре различита права социјалне заштите.
Мартин Мауте Кетер из Савезног министарства за економску сарадњу и развој СР Немачке рекао је да миграције, ако су сигурне, уређене и регуларне, могу да допринесу одрживом развоју и донесу користи не само мигрантима, већ и земљама порекла и одредишта.
"Али миграције увек треба да представљају избор, а не нужност", рекао је он и навео да Немачка зато улаже у нове могућности у Србији у жељи да подржи локалне партнере у успостављању окружења које младима пружа перспективу.
