Покушате ли да неки појам или догађај претражите на Интернету, на ваш упит исписан латиницом претраживач ће одговорити навођењем латиничних извора, а негде тамо на трећој-четвртој страни биће, можда, и ћирилични одговор. Просто, садржаја на ћирилици нема довољно. Зашто је то тако, одговара нам Предраг Милићевић, руководилац маркетинга и комуникација у Регистру националног интернет домена Србије.
– Ако погледате Гугл као претраживач, он има једно једино писмо за српски језик: ћирилицу. Нема два. Ако уђете у Гугл транслејт и куцате латиницом, он пресловљава на ћирилицу док куцате. То значи да препознаје једно писмо као српско. За њега све остало није српско писмо. Дакле, Гугл нема проблем са ћирилицом као писмом, али има проблем са садржајима на ћирилици. Ако ваш садржај на ћирилици Гугл не проналази, разлог лежи у томе што људи углавном претражују на латиници. Зато ће Гугл прво избацити појмове на латиници, па тек онда на ћирилици, тако да ћете завршити на ко зна којој страни и већина до вас неће ни доћи. Огроман проблем српског језика је садржај. Нема га. Још је већи проблем ћириличних текстова на српском језику, јер њих тек нема. Пронаћи нешто на Интернету на ћирилици можете само ако претражујете на ћирилици, а тога је веома, веома мало. Мало људи користи ћирилицу приликом претраге. Кад смо кренули са .срб доменом, РТС је почео да га користи, али уз озбиљну промоцију РТС.срб као адресе свог сајта. После смо добили информацију да је по њиховим статистикама РТС.срб био посећенији од RTS.rs, иако је овај други домен старији неколико година од .срб домена, и стога много популарнији. Ако желите да региструјете домен, потребно је да уђете на РНИДС-ов ДОМЕН сајт domen.rs), изаберете опцију за регистрацију домена https://www.domen.rs/региструј-домен и у формулар укуцате назив који желите. Ако укуцате ћирилицом, он претражује .срб домен, ако то учините латиницом, претражује .rs. Ако види да је домен с вашим замишљеним називом слободан, јави вам да је слободан, као и који домен све можете да користите: .rs, co.rs, .org.rs, или .срб, .пр.срб, .орг.срб... Изаберете домен који желите, сајт вас пребаци на списак овлашћених регистара и изаберете преко којег хоћете да региструјете изабрани назив домена, и он вам то реши у три потеза. Неки овлашћени регистри омогућују да код нас изаберете назив, кликнете на линк ка овлашћеном регистру, он кроз URL назив домена пренесе директно у корпу, потврдите избор на сајту овлашћеног регистра, платите и изабрани домен је ваш – објашњава Предраг Милићевић.
Како је истакао наш саговорник, јавна гласила и друге медијске куће скоро да и не узимају .срб домен.
- Знам неких пет сајтова који су само на .срб домену. У суштини, скоро сви сајтови су на .rs домену, неки имају и .срб домен, али је код скоро свих овај први основни домен и сав се саобраћај одвија тамо. Што се државних институција тиче, оне су обавезне да користе ћирилицу, али не и .срб домен. Њихов домен је углавном “gov.rs” и то је сјајно, пошто су раније биле на свему и свачему, мада и даље имате општине на .com домену, што је ван сваке памети, пошто оне нису усмерене на Европу, већ на локал, и логично је да је за то потребан .rs или .срб домен. Притом, РНИДС има резервисане све .rs и .срб домене за све општине, градове, за државне институције, те није могуће да га неко други региструје – истиче наш саговорник и додаје да је доћи до свог домена уствари врло једноставан процес.
Ипак, .срб домен и даље ретко ко користи, а ћирилица се спомиње само кад РНИДС, у сарадњи с Удружењем „Типометар“, поклони ћириличне фонтове, који садрже српску ћирилицу. Јер, поред наше, у свету постоје и руска, македонска, бугарска, са другачијим изгледом слова, што је највидљивије кад их ставите у курзив. За сада су на РНИДС-овом сајту https://www.rnids.rs/ћирилица-на-интернету/ћирилички-фонтови-на-поклон понуђене 4 изузетне фамилије фонтова (праве се посебно редовни фонт, курзив, фет или болд и комбинације): Ареал РНИДС, Орто РНИДС, Лингва РНИДС и Етар РНИДС. Ови фонтови имају наша курзивна слова, која приказују без локализације.
– Бугари су увели ћирилицу у ЕУ, и на евру пише ћирилица, поред латинице и грчког писма. То је нешто што би помогло ћирилици, да се мало озбиљније подржи, на различите начине, па и креирањем ћириличног садржаја, можда би тада и ефикасност ћириличних упита била већа – истиче Предраг Милићевић, поручујући да је за праву промоцију ћириличног писма потребно бити упоран и вољан, и то не само декларативно.
Неке компаније су, по питању домена, показале да имају стратегију.
– Тако је „Старбакс“, који је дошао код нас пре две-три године, регистровао .rs домен десет година раније. Они су имали у плану проширење по свету и зато су регистровали све потребне националне домене. Регистровали су чак и .срб домен, мада су га после пустили, али .rs држе. Чак су и „Старбакс“ у почетку писали на ћирилици. Међутим, имате фирме које су заиста на ћирилици, не само домен, већ и садржај, а имате и оне које, штоса ради, имају лого на ћирилици, а све остало је на латиници. Један од њих је био „Старбакс“. Опет, прихватили су ћирилицу, макар и само номинално – каже Предраг Милићевић.
Чак ни вештачка интелигенција нема проблема кад је у питању ћирилица.
– Она функционише на принципу прикупљања огромне количине података, стварања базе и на основу тога, креирања нечег новог. Ако немате базу, немате ни релевантан и користан текст. По информацијама које сам нашао, 70 посто човечанства користи латиницу. Чак и азијске, арапске земље користе латиницу, додуше, не као званично писмо, на начин како је ми користимо. Пробао сам да причам са вештачком интелигенцијом на ChatGPT и питао сам га на ћирилици о .rs домену, и он је одговорио на ћирилици јако добро, боље од неких људи с којима сам причао на ту тему. Можете да видите како то изгледа код мене на Линкедину https://www.linkedin.com/feed/update/urn:li:activity:7025422098147815424/. Међутим, на страну вештачка интелигенција, на Интернету остаје стари проблем: ако нико није писао о неком појму на ћирилици, можете да претражујете до сутра, нећете наћи ћирилични одговор на Интернету – јер га нема. Пишите ћирилицом, и ћирилицом ће вам бити узвраћено – закључио је наш саговорник.
Ивана Радоичић
