Следеће 2018. године бираће се нови чланови Српске академије наука и уметности. Припрема тих избора је једна од најважнијих активности, којој се у САНУ посвећује велика пажња. О томе, као и о стању у Србији и позицијама домаћих високообразовних и научних институција, разговорали смо с академиком Стеваном Пилиповићем, председником Огранка САНУ у Новом Саду.
- Мањи успех избора у одељењима друштвених и хуманистичких наука, као и у уметности, у неколико претходних изборних циклуса различито се тумачи, али несклад у броју академика у наведеним одељењима, где их има дупло мање у односу на број чланова одељења техничко-технолошких и природних наука, обавезује нас да се с посебном пажњом посветимо предстојећим изборима – каже професор др Пилиповић, наш водећи математичар изузетног реномеа у престижним научним круговима међународне научне заједнице.
Шта је приоритет при избору у САНУ и да ли већ има конкретних кандидата?
- Друштвене и хуманистичке науке, као и уметност, јесу у извесној мери приоритети у САНУ, али имамо одличне кандидате и у другим областима. Очекујемо подршку свих релевантних научних и уметничких институција, посебно Универзитета у Новом Саду који има велики научни и уметнички потенцијал. Рано је да говоримо о конкретним кандидатима, али смо, проучавајући базе података, утврдили да имамо сјајне кандидате, међу којима и оне који су још довољно млади да буду канидати и у наредним изборним циклусима. Усвојени „нумерус клаузус”, до 25 чланова у сваком од осам одељења САНУ, у значајној мери смањује шансе избора кандидата у Одељењу математике, физике и гео наука, као и у Одељењу медицинских наука. Дубоко верујемо да је и сам чин кандидовања велики успех за кандидата као и за институцију у којој ради. Томе се не поклања довољна пажња па кандидати сопствени неизбор доживљавају као неуспех, што свакако није тачно. У питању су врло квалитетни научници и уметници.
Како је Огранак у Новом Саду део САНУ и брине о науци и уметности у Војводини, желимо максимално да истакнемо важност пријема чланова САНУ из наше средине. „Српска Атина” има посебан значај у нашој прошлости. Гледано кроз историју, 50 чланова Српске академије се школовало у Гимназији „Јован Јовановић Змај”. Међутим, резултати избора у неколико последњих циклуса су забрињавајући. Имали смо 2000. 27 чланова Огранка, а данас их имамо 20. И старосна структура је значајно неповољнија па је тако увећан и број чланова Огранка који су ван радног састава. Такође, треба имати у виду да се у САНУ не примају чланови по територијалној припадности, него по стваралаштву које објективно треба оценити. Дешава се често да у разним срединама имамо сјајне кандидате из исте научне или уметничке области, али и кандидатима, и свима нама треба да буде јасно да истовремено не могу сви бити изабрани. Потребно је стрпљење, а и велика је одговорност на академицима приликом избора нових чланова.
Унутрашњи дијалог о Косову
- Позив председника Александра Вучића на разговоре о решењу проблема на Косову, упућен и САНУ преко средстава јавног информисања, сматрам врло значајним - истиче Пилиповић. - Важно је да људи са визијом и примереном одговорношћу за развој нашег друштва изнесу своја мишљења и да дођемо да усаглашених ставова о решавању косовских проблема. Чланови САНУ са научно-стручним потенцијалима потребним за анализу проблема могу учествовати у формулисању решења која омогућавају бољу будућност Србије оптерећене великим притисцима и различитим интересима. Свакако, потребно је да у највећој могућој мери заштитимо наше интересе, наш народ. Конфузију стварају они који недовољно мисле на будућност наше деце (да парафразирам нашег чувеног драмског писца), они који мисле да решења зависе само од нас. Поштујмо друге да би и они поштовали нас.
Какав је ваш став о светским ранг листама с високообразовним институцијама?
- Шангајска листа има одређени значај као глобални показатељ организованости наставе и науке на универзитетима. Међутим, уочавају се разлике које нису израз објективних вредности рангираних. Посебно, те разлике показују да листа није поуздани показатељ квалитета. Такмичарски дух јесте позитиван ако се користи за унапређење и наставе и науке и ако се разуме чињеница да наставне и научне области не могу да се мере истим аршинима. Ми математичари знамо веома добро да није могуће упоређивати само бројне показатеље, рецимо, број радова и импакт факторе у разним областима. Цитираност је потпуно другачија, чак и у разним областима математике, а у поређењу с природним наукама, разлике су драстичне. Одавно знамо да је у релативном односу математика високо рангирана. Имамо веома организовано Друштво математичара Србије, Српско научно математичко друштво као и докторску школу математике у Србији коју су формирали универзитети у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Новом Пазару као и математички институт САНУ. Када говоримо о резултатима математичара на Универзитету у Новом Саду, уочава се да имамо процентуално већи број математичара са малом продуктивношћу, што негативно утиче на позицију на листи. Међутим, то није тако важно. Опредељење којим се ми руководимо на Дерепартману за математику и информатику, а то је квалитет, јесте од суштинске важности за развој математике. Без утемељене анализе резултата није могуће ценити математичаре. Усмеравање ка научним областима заступљеним у светским центрима је пут који би требло да следимо. Олако и неселективно сакупљање бодова са радовима у неадекватним часописима није нешто на чему се темељи будућност. Квалитету дајемо не мањи значај од квантитета па чак и по цену „испадања” са Шангајске листе.
Шта су главни проблеми науке у Србији?
- Научна заједница Србије оптерећена је уплитањем у организацију науке оних који нису у довољној мери упућени у проблеме научне политике. Површност у анализи стања у науци и неаргументовано заступање интереса мањих целина је довело до одлагања пројектног циклуса. Као један од актера креирања научне политике, 10 година сам био члан Националног савета за науку, а пре тога, исти број година, прво члан, па председник Матичног одбора за математику, покушао сам у листу „Политика” да изнесем своје гледиште о проблемима организовања науке у Србији, али су ме тамо одбили и одлучили су да дају простор, врло често, неутемељеним мишљењима о науци. Какво је стање у науци данас? Уочава се само даље компликовање односа института, универзитета и органа власти у том сектору. Мешање појмова „наука” и „иновације”, синдикални критеријуми који не треба да постоје у научној политици, откривање „топле воде” у формулисању критеријума, недостатак конкретних предлога, јесу карактеристике стања у којем се наука у Србији налази.
Владимир Црњански
