ПРИЧЕ ИЗ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ Застава Срба занатлија Новосађана

Нови Сад је увек био на раскршћу између истока и запада. Многи путеви су водили дуж Дунава, а градови на његовој обали окупљали су многе мајсторе, па није ни чудо да Новосадске занатлије постоје од краја 17. века, односно од оснивања града.
д
Фото: Дневник/Вања Фифа

Они су били су удружени у цехове (удружења) који су штитили занатске интересе и унапређивала делатност. Цехови су постојали до 1872. године када су  укинути, а занатлије мењају облик удруживања и оснивају се задруге. Једна од првих била је Задруга Срба занатлија која је основана је 14. јуна 1870. године у Новом Саду. Главни циљ покрета, без обзира на форму коју је имао у различитим периодима, био је да штити и унапређује интересе али и развија занатлијску свест.

Према речима музејске саветнице и историчарке у Музеју Војводине у Новом Саду Веселинке Марковић, оснивачкој скупштини Задруге Срба занатлија присуствовало је 155 мајстора из читаве Војводине, а најбројнији су били обућари (ципелари, чизмари, папуyије и опанчари), кројачи, ћурчије, бербери, ковачи, сапунyије, столари, казанyије... За председника Задруге изабран је новосадски ћурчија Марко Поповић, за заменика председника сапунyија Јован Јовановић, док је проф. Александар Сандић  био секретар.

- Задатак Задруге био је да унапређује занатство, да поправља финансијско стање чланова и да се брине за њихово стручно усавршавање - објашњава Веселинка Марковић и додаје да је то била друштвена организација, репрезентативног карактера и чинила је све да међу члановима шири дух другарства и солидарности.  - Аустроугарским властима нису се допале активност Задруге, а посебно им је „бола очи“ тробојка (црвено, плаво бела) и српски грб, па је укинута 5. маја 1873. године. Ипак, дозвољено да се она реорганизује, односно да се оснује Задруга Срба занатлија Новосађана.

Фото: Дневник/Вања Фифа
Оснивачкој скупштини Задруге Срба занатлија присуствовало је 155 мајстора из читаве Војводине, а најбројнији су били обућари (ципелари, чизмари, папуџије и опанчари), кројачи, ћурчије, бербери, ковачи, сапунџије, столари, казанџије...

Како појашњава Веселинка Марковић еснафи су на заставама, дипломама, печатима и зградама одувек истицали своје симболе, а барјаци су се вијорили и током посебних свечаности, што је био и вид рекламе. На заставама су се најчешће налазили ликови светаца који су били заштитници одређених заната.

У збирци Музеја Војводине чува се застава Задруга Срба занатлија из 1910. године, а која је у Музеј стигла као поклон Матице српске. Заставу је Задрузи даровала госпођа Марија Хаyиплавшић поводом четрдесетогодишњице оснивања Задруге. Не зна се да ли је само израђена по захтеву госпође Хаyиплавшић или је и учествовала у њеној изради. Застава Срба занатлија Новосађана је вредан експонат, јер сведочи о развијеном покретуи рађена је за одређени догађај. Осим тога, израђена је од тканине која је ретко добро очувана.

- На аверсу (лицу) заставе, на црвеној рипс свили, у средини, дијагоналном положају усмереном ка десно налази се свиленим концем везена фигура Светог Саве са стилизованим представама манастира и црквеним торњевима у позадини - описује Веселинка Марковић.  - Изнад његовог лика у златовезу се налази натпис „Св. Сава“, а испод полукружни ћирилични натпис „Занат је златан“. У доњем десном углу на аверсу је симбол ковачког заната (чекић, наковањ, срп и турпија), у доњем левом берберског (бријач, четка, посуда за бријање), у горњем десном кројачког (маказе и пегла), док је у горњем левом углу обележје столарског заната (шестар, угломер, хоблер).

На реверсу (наличју)  заставе, у средини, у дијагоналном положају усмереном ка лево, у сребрном везу су две десне руке у гесту руковања. Изнад су златовезом приказане 1870. и 1910.  године.

Фото: Дневник/Вања Фифа
Седиште Задруге Срба занатлија Новосађана годинама је било у Улици Златних греда у Новом Саду, односно све до 1937. године када су задругари заједно са Занатлијским удружењем  и Певачким друштвом „Невен“ купили зграду у Улици Николе Пашића

- Руке су у полукругу уоквирене на десној страни ловоровим лишћем и плодовима - каже Веселинка Марковић. -  Испод њих, полукружно, налази се златовезни натпис “Задруга Срба занатлија Новосађана“. У доњем десном углу је симбол ћурчијско-ужарског заната (калвар, ската-стругало, канта и пајван), у десном горњем симболи и производи пекарског заната (корпа, кифла, колач, лицитарско срце), а у левом горњем углу налазе се брадва, точак и шестар, односно алати тесарско-коларског заната.

Седиште Задруге Срба занатлија Новосађана годинама је било у Улици Златних греда у Новом Саду, односно све до 1937. године када су задругари заједно са Занатлијским удружењем  и Певачким друштвом „Невен“ купили зграду у Улици Николе Пашића. Након Другог светског рата Задруга престаје да постоји, јер су се привредници удруживали у коморе. Задруга Срба занатлија Новосађана је претеча данашњег Удружења самосталних занатлија „Нови Сад“.

Силвиа Ковач

EUR/RSD 117.3637
Најновије вести