Јавни конкурси могу се пронаћи на страницама вискошколских институција које учествују у програму, а намењени су искључиво студентима и запосленима на одговарајућем универзитету. Новосадски факултети углавном имају академског координатора за одређени смер.
„Студенти су све више упознати с програмима размене“, каже академска координаторка за „Ерасмус+” Јелена Клеут.
„Раст интересовања се појављује с већим могућностима које универзитети нуде.“
Отежавајућа околност, која може забринути студенте који планирају размену, јесте та што факултети и даље раде еквиваленцију предмета, а не препознавање бодова. Постоје интенције да студенти оду на семестар или читаву годину и добију 30 ЕСПБ-а, који би им били признати на матичном универзитету.
„Не бих ишла на размену јер се плашим да не изгубим буyет пошто ми се не поклапају сви предмети“, рекла је студенткиња Факултета техничких наука Николина Бућан.
Свесни тога да је то једина мањкавост система, студенти конкуришу најчешће због искустава која су чули од својих колега.
„Срећна сам што имам прилику да научим толико тога, овде је потпуно другачији приступ образовању, све је практично, што мени одговара“, рекла је студенткиња новинарства Ања Лаловић која је тренутно на размени у Белгији, и додала да се студенти углавном лако зближе када су у страној држави.
Евидентан је раст броја студената који конкуришу за размену последњих неколико година. Њихова искуства јесу различита, али углавном позитивна, због могућности да стекну нова знања и упознају другу културу.
Б. Поповић
