Била је ово прилика да се у два дана предавања и дискусија обележи 60 година потписивања Француско-немачког споразума, камена темељца европског јединстваи политичке основе мултилатералне културне сарадње у Југоисточној Европи.
У Амбасади Француске на отварању Симпозијума, разговарало се о француско-немачком пријатељству и настави историје, и његовом доприносу европском јединству. На ову тему говорили су професор Томас Серије, с Универзитета у Лилу, Француска, професор Екхард Фухс, са Георг Екерт Института из Брауншвајга, Немачка, професор Игор Коколевски, с Универзитета Вармије и Мазура у Олштину, Пољска, као и професорка Дубравка Стојановић, с Универзитета у Београду.
О изазовима које пред њих и данас ставља поглед у прошлост, како би се градила будућност, у поподневном панелу који је привукао највише публике, говорили су амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад и амбасадор Француске Пјер Кошер. Обоје су истакли важност реалног сагледавања прошлости, како би могла да се гради заједничка будућност, истичући да је на нама да нове генерације научимо да живе неоптерећене догађајима који су се збили давно пре њиховог рођења, а међусобно опраштање, уз признавање кривице претходника, добар је основ за нова разумевања.
У сличном тону говорио је и Бенжамин Курц, директор фонда Француско-немачке канцеларије за младе, Париз/Берлин, истакавши да не смемо да нерешене проблеме пребацимо на потомке. Бернард Вихт, шеф Генералног секретаријата за међународне послове ЦДИП из Швајцарске говорио је о швајцарским искуствима, будући да су, као мултинационална средина, у којој заједно живе Французи, Немци и Италијани, смештени између земаља у некадашњем сукобу, морали да изнађу начин да нараштајима кроз наставу историје, објасне шта значи мултикултуралност, као и да то није увек лак и једноставан задатак. У надахнутом говору Снешка Кведвлиг-Михаиловић, генерална секретарка организације Европа Ностра из Холандије, истакла је важност заједничког рада на стварању полазишта за развој Балкана, који ће нас довести до стабилније и просперитетније будућности.
Анамарија Вичек, државна секретарка Министарства просвете Србије, осврнула се на наша искуства у настави на језицима националних мањина, истакавши да програм рада подразумева комплетно школовање на осам језика националних мањина – од предшколске установе до факултета, али да је важно да деца уче српски језик, као језик животне средине, како би се успешно интегрисали у друштво. Оно што је мало познато јесте чињеница да су уyбеници на језицима мањина преведени уџбеници писани на српском језику, али да имају око 30 посто садржаја који се односи на историју, културу и специфичности њихове матичне земље.
Други дан Симпозијума био је посвећен практичном раду с професорима историје. Одржане су две паралелне радионице: једна је посвећена наставним плановима и програмима историје, као и уyбеницима и њиховој улози у помирењу на основу европских и искустава, док је друга анализирала улогу образовних институција историје као места за демократско учење.
Марија Булат, директорка локалне канцеларије РYЦО из Београда, Београд, нагласила је значај подршке и помоћи Савета Европе и других европских институција, у напорима да се промени клима неповерења у Србији и крене ка спајању, уз поштовање различитости.
Сви панелисти, укључујући и Тобијаса Флесенкемпера, шефа Канцеларије Савета Европе у Београду, сложили су се са закључком да је најбољи и најлакши пут за постизање ових циљева културно и научно повезивање земаља у окружењу, али и осталих европских земаља. Анамарија Вичек истакла је да је у том смислу од суштинске важности позитивно искуство грађења односа између Мађарске и Србије, као и између Румуније и Србије, Бугарске и Србије, јер показује да се међусобном културном повезаношћу односи две земље могу успешно развијати. Она је поручила да је пред нама озбиљан рад на промени наратива, претежно историјског, и да би требало да се од културе која истиче борбе и победе, постанемо култура која истиче споразуме и заједништво.
Текст и фото: И. Радоичић
